uto - 24.06.2008
Ko me nađe na ovim slikama, donosim mu željeni poklon (koji mu kupujem od Kineza u Bloku 70, čim se vratim iz Šangaja)
objavio u 24. jun 2008 3:17:16
| link
| 5 komentara
a jel moze i neki zadatak... pa provalio sam te iz cuga...mislim, taka grandioznost se svakako izdvaja iz gomile...makolika bila....i kakvog sastava... :-))))
svi kinezi pošli na performans ilegalnog tobića !
eno si, na ovoj donjoj slici, viriš iz vozića, u crvenoj majici... ne moraš ništa da kupuješ, navataj nekog kineza da ga prodamo u žuto roblje, čuo sam da dobro stoje na tržištu.
Ti si onaj iza foto aparata! Hmm, može jedna adibas majica?
Lepo se provedite :)
Lepo se provedite :)
Eno onaj sa mindjusom, odmah sam te prepoznao :)
pet - 13.06.2008
Srećan rad neparnim danima!
U petak 13. juna studija izvodljivosti kompilacije "Šta treba maloj deci" u Politici.
U nedelju 15. juna od 19h u ZMUC-u donatorska konferencija i rođendan.
U utorak 17. juna od 20h poslednji 5. deo "5 puta 11 unikata" u Studenjaku.
U četvrtak 19. juna od 20h ispraćaj Ilegalnih poslastičara u Šangaj u pabu Brod.
objavio u 13. jun 2008 16:28:27
| link
| 11 komentara
onaj stareshina vam smrdi
Anoniman (Neregistrovan), u 14. jun 2008 4:06:58
u nedelju, 15. juna, u ZMUCu, akcija - kupite tobića!
anonimče, nije to starešina nego taško načić... starshine, odavno sam ja poklonjen...
SREĆAN ROĐENDAAAAN!
sretjan!
oh, dirnuta sam!
fala
e, okačio sam:
http://youtube.com/watch?v=UsfkGrPHl4E
http://youtube.com/watch?v=UsfkGrPHl4E
Mnogo mi ovaj Tobtobic muljiv uzivo. Morao bi malo da razvijas govorne sposobnosti i karizmu, nije dovoljna samo emo frizura.
Anoniman (Neregistrovan), u 27. jun 2008 18:18:38
I da, jedina stvar zbog koje si gotivan je cinjenica da slusas rezidense, inace si izuzetno antipatican mladic.
Anoniman (Neregistrovan), u 27. jun 2008 18:36:23
Tobicu, Tobicu, nadam se da si umotao svoju kritiku drustva u ovaj svileni ogrtac, da ne bi bio izopsten.
ned - 08.06.2008
Šaban Bajramović 1936 - 2008.
Biografija na wikipediji: SRP ROM ENGL
Dragan Kremer recenzira poslednji album u Vremenu
oficijalni sajt Šabana Bajramovića
neoficijalni sajt Šabana Bajramovića
objavio u 8. jun 2008 15:09:25
| link
| 9 komentara
jes vala greota.
uze mi post:(zalostan dan
Da se roio u Nju Orleansu bio bi svetski mag.
Nek andjeli nauce od njega po neku pesmu...
Ma i u Nišu rođen, bio je. a i dalje je svetski mag... A anđeli samo to i pevaju... Svojevremeno je pred koncerte pio i po dva litra klekovače, pa ako mu popijete za dušu da znate šta...
Slava mu, vecna...
da
slava mu
ZORAN ĆIRIĆ
Uslišene molitve
Nikada pouzdano nećemo znati o čemu je pevao Šaban Bajramović, famozni antisuperstar čija će smrt biti od velikog značaja za civilizovanje ciganskog marketinga. On je bio pravoverni Ciganin, autentična kalaštura, genije navučen na barbut koliko i muzika na njegov božanski dar. Živa prejebotina koju su na kraju balade svi prejebali – za pare, razume se
Manite se posthumnih gestova milosrđa. Začepite svoje patetične gubice i izmantrajte u sebi oproštajne govore koje ste spremili u počast Kralju. Niti ste vi imali kralja, niti je kralja ikada zaboleo polni ud za vas. Ako ste uplatili kintu pre fatalne nedelje, dovoljno je. Budite spokojni i uvereni da se vaš novčani prilog potrošio baš kao i svaki drugi novac...
Šaban je do poslednjeg trenutka znao koliko vredi i koliko je izgubio da bi ih sve pobedio. Partija je bila presečena, taman kada je on trebalo da podeli karte onim preostalim saputnicima koji su se učipili krvlju, znojem, suzama ili veštačkom vilicom sa pozlaćenim navlakama. To ga nije omelo da licitira i održava nogom ritam ispod frontovskog stola na rasklapanje - prepunog karona i pikova; i herčeva bez petokrake deteline. Onu sa četiri lista odavno beše trampio za bižuteriju...
Bez ikakvog predumišljaja, što mu je bila jedna od retkih karakternih osobina, bio je spreman da i bolnički nastup odradi za prepolovljenu tarifu – samo da zapeva i oseti novac u džepovima svoje svilene pidžame sa izvezenim monogramom. Ipak, nije mu uspelo da se proda sam: drugi su ga prodali, zajedno sa razbucanom čukom, izjedenim bubrezima, ubuđalom jetrom i šlogiranim mišićima. Bila je to rasprodaja ispod svakog buvljaka, sa poljskim krevetom umesto pijačne tezge...
Namah se setim tapkanja sličica "Minhen '74" i menjanja sodajki za olovca. Igra je uvek ista, ulog ne postoji, samo dokoni igrači koji izmišljaju stalno nova pravila kako bi produžili bekstvo od kuće, škole, ograđenog dvorišta i jebenog roditeljskog zagrljaja. Samo bez zagrljaja, molim!
Ciganšturija podrazumeva da deca imaju brojne očeve, a da ipak odrastaju kao siročići. U tome je štos koji može da se nosi sa svakim strahom, ukoliko štos na pravi način naučite. Život na ivici je mit, ali tu ivicu treba iživeti. Baš kao što granicu u sopstvenoj glavi valja preći – i sa ove i sa one strane.
Mi nikada pouzdano nećemo znati o čemu je, zapravo, pevao taj Šaban Bajramović, famozni antisuperstar čija će smrt biti od velikog značaja za civilizovanje ciganskog marketinga. On je bio pravoverni Ciganin, autentična kalaštura, genije navučen na barbut koliko i muzika na njegov božanski dar. Živa prejebotina koju su na kraju balade svi prejebali – za pare, razume se.
Dvostruko obeležen – đavolskom muzikalnošću i etničkim polustatusom – morao je da prođe Goli otok, potom taljigarenje u Nišu i ostale kurseve za preživljavanje u getu. Jedna od tih ratnih zona se zove Stočni trg. Ime je dovoljno da sami dovršite priču o marginalcima koji se trude da svoje pajtose učine poniženim i uvređenim. Otuda njegov bokserski gard kojim je sve oko sebe držao na distanci ili u redu ispred šaltera za naplatu. On je definitivno bio čovek s poternice, Wanted Man (kako je Dilan opisao Džonija Keša u istoimenoj pesmi, za koju se kasnije prilepio samozvani odmetnik Nik Kejv).
U takvoj autsajderskoj poziciji rano se navukao na presni život i sočni hedonizam. Mada ga nikada nije napuštao zavet Toma Vejtsa: "Oduvek sam želeo da živim u pesmi i da se nikad ne vratim". U osvit 60-ih pažljivo je slušao Tomu Zdravkovića u prostranoj letnjoj bašti niškog hotela Park i s kockarskim strpljenjem kuvao i krčkao "svoju stvar".
Nije voleo da peva na srpskom i to nije krio. Premda je prvih nekoliko singlica snimio na tom jeziku. Tada su još važili zakoni Diskosa iz Aleksandrovca, a on je bio novo čokoladno lice na sceni, nimalo nalik Muhremu Serbezovskom. Kad već nije mogao da zaliči na Usniju Redžepovu.
Isto tako nije podnosio da čuje kako se "belci" prenemažu na ciganskom. Kako se emocioniraju kao lažni pijanci. Po tom pitanju je slatko zajebavao Harisa Džinovića, i njegovo Pilem, pilem. Ali nije ostao dužan ni svojoj sunarodnici, Ljiljani Petrović, solidnoj ciganskoj pevačici, koja je svojevremeno imala hit-pesmu Duško. Jednostavno, nije voleo da bude "fake", a ni "fancy".
Iako je cenio svakovrsnu pičetinu, gadili su mu se prebezi u tuđi jebarnik. Naravno, hteo je sve za sebe. Čovek koji toliko voli (da troši) novac, naprosto ne može biti jeftin tip.
Uslišene molitve
GREŠNI OSMEH I ZLATAN ZUB: Reklama novog albuma, "Džuboks", '82.
Ciganska muzika ima multižanrovsku matricu. Šabi je na zaista neverovatan način umeo da iskoristi tu "komparativnu prednost", i da vrlo maštovito, smelo a skladno, izmiksuje najraznovrsnije uticaje: od sevdalinke do šansone, od gospela do kancone. Njegove zauvek pamtljive melodije – na razmeđi poročne melanholije i strejtaške lascivnosti – mogu da se podrvrgnu bilo kakvom ritmičkom tretmanu. Bosa nova, rumba, rege ili sving – ništa nije moglo da ošteti njihovu suštinsku lepotu i trajnu zavodljivost.
Akademske mudonje su pokušavale da ga svrstaju u "etno", ali Šabijeva muzika se, u tom kontekstu, jedino može opisati kao "etnotiga!". Neki drugi nadobudni znalci pominjali su "balkanski ritam i bluz". Opet je veliki mag imao svoju formulu: "ritnem te u bluz!".
Dakle, ovde imamo posla sa jednom totalno neprilagođenom dušom koja je stvorila istu takvu muziku.
Podrazumeva se da su poređenja bila brojna. Od Net King Kola i Frenka Sinatre do "music world" zvezda kakve su Fela Kuti, Ismael Lo ili Ali Farka Ture. Svaka čast svima, ali samo dvojica su odistinski imali nešto da podele sa Šabanom – Rej Čarls i Ibrahim Ferer.
Kad smo već kod imena, jedno je nepobitna istina: ono što je Van Morison za Irsku, a Žak Brel za Francusku – to je Šaban Bajramović za Srbiju. A i šire, dobacuje Solomon Bark.
Svakako da "slučaj Šaban" ima mnogo šire konotacije i reperkusije. Uostalom, ne zaboravite da je rokenrol vrlo često koristio cigansku mitologiju da bi dočarao i oživeo lik skitnice koji je jedini slobodni baja jer nema šta da izgubi, niti gde da se vrati. Nije slučajno da je Van Morison, slaveći svoj 60. rođendan, napisao pesmu Gypsy In My Soul. Kao ni činjenica da je Kertis Mejfild započeo karijeru sa Gypsy Woman (no.1 u 1961), a da je Džin Klark završio misiju pesmom čiji je naslov Gypsy Rider. Treba li uopšte naglasiti da se radi o izuzetnim komadima, remek-delima popularne muzike našeg vremena?
Naravno, u moru svakojakih ludaka i kreativaca, nema nikakve sumnje da je Džimi Hendriks onaj ultimativni Ciganin, ne manje kosmički heroj od Šabija. Sada se nešto prisećam: blagotvorni Džimi beše najpre napisao Gypsy Eyes, potom je i svom bendu-projektu nadenuo ime Band Of Gypsys.
Sve ovo demonstracija enciklopedijskog znanja, već samo nabrajanje neoborivih dokaza o Šabanovoj planetarnoj relevantnosti. Jasno?
Skoro dve decenije Šaban i ja smo živeli u istoj ulici, u strogom centru Niša. Njegov stan je gledao na džamiju, moj na sinagogu. Sve to u razmaku od stotinak koraka. Bezbroj puta je prošao na rukohvat od mene, ali nikada, baš nikada se nisam usudio da mu priđem. E, to se zove RESPECT. O tome vam nešto više mogu reći Otis Reding i Areta Frenklin.
Upoznao sam ga tek mnogo godina kasnije, za vreme probe u sali Doma vojske, gde je pokušavao, uz simpatičnu podršku Miše Blama, da objasni mladom, fino školovanom bugarskom džez pijanisti, kako da ga prati, a da ne opterećuje kičmu pesme svim onim majevima, dimovima i ostalim harmonskim akrobacijama koje Šabanu ništa nisu značile.
Jer, on je imao GLAS.
Da, ta scena je trajala i trajala, i bio je to živi upiš. Možda ću vam je jednom opisati, ali u ovom samotnjačkom i mračnom času, tu priču želim da sačuvam za sebe. Oprostite mi, moram da vodim računa o Šabijevim autorskim pravima.
Uslišene molitve
Nikada pouzdano nećemo znati o čemu je pevao Šaban Bajramović, famozni antisuperstar čija će smrt biti od velikog značaja za civilizovanje ciganskog marketinga. On je bio pravoverni Ciganin, autentična kalaštura, genije navučen na barbut koliko i muzika na njegov božanski dar. Živa prejebotina koju su na kraju balade svi prejebali – za pare, razume se
Manite se posthumnih gestova milosrđa. Začepite svoje patetične gubice i izmantrajte u sebi oproštajne govore koje ste spremili u počast Kralju. Niti ste vi imali kralja, niti je kralja ikada zaboleo polni ud za vas. Ako ste uplatili kintu pre fatalne nedelje, dovoljno je. Budite spokojni i uvereni da se vaš novčani prilog potrošio baš kao i svaki drugi novac...
Šaban je do poslednjeg trenutka znao koliko vredi i koliko je izgubio da bi ih sve pobedio. Partija je bila presečena, taman kada je on trebalo da podeli karte onim preostalim saputnicima koji su se učipili krvlju, znojem, suzama ili veštačkom vilicom sa pozlaćenim navlakama. To ga nije omelo da licitira i održava nogom ritam ispod frontovskog stola na rasklapanje - prepunog karona i pikova; i herčeva bez petokrake deteline. Onu sa četiri lista odavno beše trampio za bižuteriju...
Bez ikakvog predumišljaja, što mu je bila jedna od retkih karakternih osobina, bio je spreman da i bolnički nastup odradi za prepolovljenu tarifu – samo da zapeva i oseti novac u džepovima svoje svilene pidžame sa izvezenim monogramom. Ipak, nije mu uspelo da se proda sam: drugi su ga prodali, zajedno sa razbucanom čukom, izjedenim bubrezima, ubuđalom jetrom i šlogiranim mišićima. Bila je to rasprodaja ispod svakog buvljaka, sa poljskim krevetom umesto pijačne tezge...
Namah se setim tapkanja sličica "Minhen '74" i menjanja sodajki za olovca. Igra je uvek ista, ulog ne postoji, samo dokoni igrači koji izmišljaju stalno nova pravila kako bi produžili bekstvo od kuće, škole, ograđenog dvorišta i jebenog roditeljskog zagrljaja. Samo bez zagrljaja, molim!
Ciganšturija podrazumeva da deca imaju brojne očeve, a da ipak odrastaju kao siročići. U tome je štos koji može da se nosi sa svakim strahom, ukoliko štos na pravi način naučite. Život na ivici je mit, ali tu ivicu treba iživeti. Baš kao što granicu u sopstvenoj glavi valja preći – i sa ove i sa one strane.
Mi nikada pouzdano nećemo znati o čemu je, zapravo, pevao taj Šaban Bajramović, famozni antisuperstar čija će smrt biti od velikog značaja za civilizovanje ciganskog marketinga. On je bio pravoverni Ciganin, autentična kalaštura, genije navučen na barbut koliko i muzika na njegov božanski dar. Živa prejebotina koju su na kraju balade svi prejebali – za pare, razume se.
Dvostruko obeležen – đavolskom muzikalnošću i etničkim polustatusom – morao je da prođe Goli otok, potom taljigarenje u Nišu i ostale kurseve za preživljavanje u getu. Jedna od tih ratnih zona se zove Stočni trg. Ime je dovoljno da sami dovršite priču o marginalcima koji se trude da svoje pajtose učine poniženim i uvređenim. Otuda njegov bokserski gard kojim je sve oko sebe držao na distanci ili u redu ispred šaltera za naplatu. On je definitivno bio čovek s poternice, Wanted Man (kako je Dilan opisao Džonija Keša u istoimenoj pesmi, za koju se kasnije prilepio samozvani odmetnik Nik Kejv).
U takvoj autsajderskoj poziciji rano se navukao na presni život i sočni hedonizam. Mada ga nikada nije napuštao zavet Toma Vejtsa: "Oduvek sam želeo da živim u pesmi i da se nikad ne vratim". U osvit 60-ih pažljivo je slušao Tomu Zdravkovića u prostranoj letnjoj bašti niškog hotela Park i s kockarskim strpljenjem kuvao i krčkao "svoju stvar".
Nije voleo da peva na srpskom i to nije krio. Premda je prvih nekoliko singlica snimio na tom jeziku. Tada su još važili zakoni Diskosa iz Aleksandrovca, a on je bio novo čokoladno lice na sceni, nimalo nalik Muhremu Serbezovskom. Kad već nije mogao da zaliči na Usniju Redžepovu.
Isto tako nije podnosio da čuje kako se "belci" prenemažu na ciganskom. Kako se emocioniraju kao lažni pijanci. Po tom pitanju je slatko zajebavao Harisa Džinovića, i njegovo Pilem, pilem. Ali nije ostao dužan ni svojoj sunarodnici, Ljiljani Petrović, solidnoj ciganskoj pevačici, koja je svojevremeno imala hit-pesmu Duško. Jednostavno, nije voleo da bude "fake", a ni "fancy".
Iako je cenio svakovrsnu pičetinu, gadili su mu se prebezi u tuđi jebarnik. Naravno, hteo je sve za sebe. Čovek koji toliko voli (da troši) novac, naprosto ne može biti jeftin tip.
Uslišene molitve
GREŠNI OSMEH I ZLATAN ZUB: Reklama novog albuma, "Džuboks", '82.
Ciganska muzika ima multižanrovsku matricu. Šabi je na zaista neverovatan način umeo da iskoristi tu "komparativnu prednost", i da vrlo maštovito, smelo a skladno, izmiksuje najraznovrsnije uticaje: od sevdalinke do šansone, od gospela do kancone. Njegove zauvek pamtljive melodije – na razmeđi poročne melanholije i strejtaške lascivnosti – mogu da se podrvrgnu bilo kakvom ritmičkom tretmanu. Bosa nova, rumba, rege ili sving – ništa nije moglo da ošteti njihovu suštinsku lepotu i trajnu zavodljivost.
Akademske mudonje su pokušavale da ga svrstaju u "etno", ali Šabijeva muzika se, u tom kontekstu, jedino može opisati kao "etnotiga!". Neki drugi nadobudni znalci pominjali su "balkanski ritam i bluz". Opet je veliki mag imao svoju formulu: "ritnem te u bluz!".
Dakle, ovde imamo posla sa jednom totalno neprilagođenom dušom koja je stvorila istu takvu muziku.
Podrazumeva se da su poređenja bila brojna. Od Net King Kola i Frenka Sinatre do "music world" zvezda kakve su Fela Kuti, Ismael Lo ili Ali Farka Ture. Svaka čast svima, ali samo dvojica su odistinski imali nešto da podele sa Šabanom – Rej Čarls i Ibrahim Ferer.
Kad smo već kod imena, jedno je nepobitna istina: ono što je Van Morison za Irsku, a Žak Brel za Francusku – to je Šaban Bajramović za Srbiju. A i šire, dobacuje Solomon Bark.
Svakako da "slučaj Šaban" ima mnogo šire konotacije i reperkusije. Uostalom, ne zaboravite da je rokenrol vrlo često koristio cigansku mitologiju da bi dočarao i oživeo lik skitnice koji je jedini slobodni baja jer nema šta da izgubi, niti gde da se vrati. Nije slučajno da je Van Morison, slaveći svoj 60. rođendan, napisao pesmu Gypsy In My Soul. Kao ni činjenica da je Kertis Mejfild započeo karijeru sa Gypsy Woman (no.1 u 1961), a da je Džin Klark završio misiju pesmom čiji je naslov Gypsy Rider. Treba li uopšte naglasiti da se radi o izuzetnim komadima, remek-delima popularne muzike našeg vremena?
Naravno, u moru svakojakih ludaka i kreativaca, nema nikakve sumnje da je Džimi Hendriks onaj ultimativni Ciganin, ne manje kosmički heroj od Šabija. Sada se nešto prisećam: blagotvorni Džimi beše najpre napisao Gypsy Eyes, potom je i svom bendu-projektu nadenuo ime Band Of Gypsys.
Sve ovo demonstracija enciklopedijskog znanja, već samo nabrajanje neoborivih dokaza o Šabanovoj planetarnoj relevantnosti. Jasno?
Skoro dve decenije Šaban i ja smo živeli u istoj ulici, u strogom centru Niša. Njegov stan je gledao na džamiju, moj na sinagogu. Sve to u razmaku od stotinak koraka. Bezbroj puta je prošao na rukohvat od mene, ali nikada, baš nikada se nisam usudio da mu priđem. E, to se zove RESPECT. O tome vam nešto više mogu reći Otis Reding i Areta Frenklin.
Upoznao sam ga tek mnogo godina kasnije, za vreme probe u sali Doma vojske, gde je pokušavao, uz simpatičnu podršku Miše Blama, da objasni mladom, fino školovanom bugarskom džez pijanisti, kako da ga prati, a da ne opterećuje kičmu pesme svim onim majevima, dimovima i ostalim harmonskim akrobacijama koje Šabanu ništa nisu značile.
Jer, on je imao GLAS.
Da, ta scena je trajala i trajala, i bio je to živi upiš. Možda ću vam je jednom opisati, ali u ovom samotnjačkom i mračnom času, tu priču želim da sačuvam za sebe. Oprostite mi, moram da vodim računa o Šabijevim autorskim pravima.
sre - 28.05.2008
Haj'te s nama svuda odjednom da vam svašta radimo!
Ako ste ovih dana u Zagrebu (a nema razloga da ne budete),
obratite pažnju na KLIKER festival (klik za klik-ker program, al ne zaboravite da se vratite)!
Osobito na subotu uveče kada će se od 23.15 desiti nečuveni spektakl (neka vrsta iznenadne pojave ribe s crvenom mašnom).
A dok se jedan deo ekipe okupljene oko Ilegalnih poslastičara, Štapića, Andergrada i logorske vatre bude nalazio na Klikeru u Zagrebu...
...staru kurvu neće imati ko da čuva, pa će je spopasti ugledni zemunski manijak:
A potpuno isti ljudi istovremeno će biti i u galeriji ULUS, na ovom dešavanju: "Ready made Re_made"
Kao i na još desetak mesta u svetu i Brestoviku kod Grocke
Haj'te s nama:
objavio u 28. maj 2008 22:01:44
| link
| 3 komentara
ne naginji se kroz prozor.
znachi, ti i ugledni zemunski manijak prezhiveli ste zajecharsko pivo. tako sam i mislio.
Ljudi iz Zaaaaagreeeeebaaaa... :) I što kažu tete u dućanima: dođite nam opet. :)
sub - 24.05.2008
Beše tu nekad finih šlagera!
objavio u 24. maj 2008 7:10:33
| link
| 3 komentara
ah...le temps perdu
Luxemburg douze pointe
moooOOOOOOOOlitva, lalala la la la la la, moooooliva!
čet - 22.05.2008
MORRISSEY večeras slavi nesrećan rođendan u pabu BROD!
Povodom jubilarnog 49. rođendana našeg omiljenog drkadžije Stevena Patricka Morrisseya,
kao i uspešnog koalicionog dogovora između Ilegalnih poslastičara i SPS-a,
večeras ćemo u pozamašnijim količinama slušati
The Smiths & Morrisseya.
A biće tu još totalno sličnih i totalno drugačijih melodija i ritmova kojima se ni ne nadate!
Pub Brod se nalazi u jednoj ulici u Beogradu koja ima novo despotsko ime, al' je svi zovu po starom datumskom,
piće je jeftino,
društvo prijatno,
a neprijatnosti, tuče i ubistva su retki!
objavio u 22. maj 2008 16:12:13
| link
| 4 komentara
"...a neprijatnosti, tuče i ubistva su retki!..."
Jebemti, ovo je izvanredna najava! Hehe, Tobiću, evo ti jedan plus, a ja rijetko dajem pluseve. :)
Jebemti, ovo je izvanredna najava! Hehe, Tobiću, evo ti jedan plus, a ja rijetko dajem pluseve. :)
tje taj morisi da premine vetj jednom, ili na njemu mora da se izredja cela blog populacija, kao i na miki antitju ilii dj. balashevitju. pa to vetj godinama traje i postalo je dosadno u pichku lepu materinu. ko da niko nishta ne chita i ne slusha, osim nekih zadatih shema i obrazaca.
je li, ivke, jesu li te vetj zezali da si pobedio na bosanskom eurosongu? ako nisu, evo, ja sam spremna da zazhalim shto nisi pobedio na srpskom, pa da vidimo kom opanci, a kom frula u hlebu.
@iznogud, te noći je na drugim mestima bilo nekoliko pucnjava, gde je bilo i mrtvih, o povređenima da i ne govorim... @sanatorijume, pa mora ljudima da se proda nešto, znaš ja živim od sitnog procenta od pazara što se popije dok didžeišem... @fbiana, čuo sam već to poređenje sa onim simpatičnim, mada za mene predubokoumnom šlager pjevačom...
uto - 13.05.2008
Ej, Zagrebe!
NAPOMENA: ZBOG SPREČENOSTI BUBNJARA I FRONTMENA BENDA SINIŠE DA NASTUPI U ZAGREBU, UMESTO TOBIĆA TOBIĆA IDOLA MLADIH, NASTUPIĆE TRIBUTE TO POKOJNI TOBIĆ TOBIĆ OKUPLJEN OKO BASISTE MILOŠA!
Recenzije albuma |14.5.2008. srijeda 9:33
 |
Razni izvođači ŠTA TREBA MALOJ DECI |
| Izdavač | Kornet |
| Godina izdanja | 2007. |
| Ocjena albuma |  |
Nakon nedavne recenzije kompilacije nove srpske scene "Jutro će promeniti sve", dobio sam na recenziranje još jednu kompilaciju sastavljenu od bendova iz susjedne nam Srbije, pojačanu s bendom Radost! iz Zagreba. Ono što povezuje ove bendove je istinska zajebancija, pjesme prepune humora, no vrlo često i britke ironije upakirane u taj isti humor.
Kompilacija je napravljena na način da se predstavi sedam bendova s po tri pjesme. Kada bih birao koji od tih sedam bendova mi je najdraži, teško bih se odlučio, ali, kako me ipak privlači ono što je najporemećenije, onda bih na prvo mjesto stavio Piknik s pjesmom "Miš puž i ker", zatim Elektrolastin megahit "Guzata tinejdžerka", Činčovu uvodnu i naslovnu "Šta treba maloj deci" te Tobićev "B92".
Nabrojao sam omiljene pjesme s kompilacije, ali ne može se reći ni da ostali zaostaju. Horkestar znamo još sa spomenute kompilacije (pjesma "Jedem ti malter") , a to je i jedini bend koji se nalazi na obje kompilacije, zatim su tu Krš te posljednji bend, zagrebačka Radost!, jedini koji su tu malo više rockerski nastrojeni, ali im je tekst još uvijek ista poveznica s ostalim bendovima.
Još kao klinac sam obožavao Zabranjeno pušenje, a omiljena pjesma mi je bila "Radost prvog žita", tako da sam uvijek tražio i volio bendove koji imaju tu humorističnu stranu. Zanimljivo je da se članovi međusobno isprepliću u dosta bendova, tako recimo Horkestar tvore većina članova iz ostalih spomenutih bendova. Ljudi su pokazali da je suradnja jedini način i da neće biti nikakvih problema ako se jedan hrvatski bend nađe na istom CD-u s bendovima iz Srbije.
Ipak je prijateljstvo tih bendova nadvladalo glupe i besmislene podjele ne 'ove' i 'one'. Producent albuma je Ivan Tobić.
Omot albuma je posebna priča i još jednom me je natjerao da se smijem do besvijesti. Upakiran je u tanku CD kutijicu, što još više utječe na to da kompilacija bude veći trash, ali nije to ono što me nasmijalo, već cover na kojem se nalazi medvjedić igračka otkinute glave, a na majici je označen mali kružić na koji se mogu nalijepiti naljepnice grbova Hrvatske, Srbije, Crvene zvezde, Partizana, zatim sponzorske naljepnice Sonya... Eto, još jednom se dizajner dosjetio kako da se dobrano izruga uniformiranosti koju svi mi više ili manje volimo.
Ovaj album nije od onih uobičajenih rockerskih albuma, već je dokaz da stvarno ima bendova koji imaju smisla i volje prikazati surovu sadašnjost na malo ironičniji način. Bogme bi im i Rambo pozavidio...
objavio u 13. maj 2008 11:16:22
| link
| 1 komentara
to je zato shto su svi pobrojani zapravo fini i lepo vaspitani momci & devojke. & devojke i momci.
sub - 10.05.2008
GLASAJ ZA UJEDINJENE VLAHE!
NAJBOLJI IZBOR - ZAOKRUŽI BROJ 12
Демони судбине – ма какви да су – неумитно одређују цео човеков живот од рођења до смрти, па му то још и запишу конђејом [23] у дебелу књигу! Ауторитет записаног је неприкосновен, и тешко се може променити. Чак и врачеви, који се баве црном магијом, мисле за себе да су службеници Судбине, јер враћају поремећен однос у ток који је она предодредила и зацртала. Може се поставити хипотеза о закономерном односу фатализма и магије, јер што је фатализам израженији - магија је развијенија! А тешко је Власима наћи такмаца кад је магија у питању. Можда баш она, [Стр. 239] као дирљива нада човека да може утицати на свети поредак и окренути га у своју корист, понајбоље сведочи о фатализму и снази коју има у култури Влаха. Фатализам не даје животу да се оствари у пуном смислу. Он рађа чежњу као замену "за интензивно проживљавање на јави".[24] Механизми потискивања и сублимације - којима је оваква култура богомдани оквир - добијају изразе у телесним слободама и разузданостима, помало необичним за патријархални свет. У музици, пак, дају песме филозофског садржаја о пролазности живота, о лепоти младости и слободи у љубави, чија је мелодија меланхолична и сетна до дубоке дирљивости. Ако фатализам рађа чежњу, онда је Власи отворено исказују баш у оваквим песмама које и зову "песма чежње" (кîнћиће ђи дуор). Не треба ни истицати да је она музика, коју Власи интимно осећају као свој прави и аутентични фолклор, пуна оваквих тема.
Фатализам истовремено не да стварима да се мењају брзином каквом би разум хтео. У сплету других, сложених околности, које је понекад тешко разумети, он би био онај пламичак који чини да један тако архаични свет, какав је влашки, живи тако дуго, а тако пуним животом.
objavio u 10. maj 2008 20:10:38
| link
| 11 komentara
iz istog štiva, jedan od razloga zašto zaokružiti broj 12: Кад би се сви вампири Европе стопили у једну слику, била би опет бледа према оној коју имају Власи о овим демонима!
Ja bih glasao za ujedinjeeni DS i LDP. Al ne može.
Pa Sizife, ne samo da si Sizif, nego si i glup ko magareca izdrkotina.
Anoniman (Neregistrovan), u 10. maj 2008 22:06:19
Ua bre! Unija Roma - Dragan Džajić rules! Zaokružite 16. !!!
Dole, neozbiljan si... Glupi, hvala na podršci!
Djole, neozbiljan si... Glupi, hvala na podršci!
MAISTORU MANOILA
Teski su bre ! Nas sam danas bio u tom kraju...
Ali uprkos tome imaju moju podrsku ! Oni su sve shvatili mnogo davno. Vampiri su oko nas!
Ali uprkos tome imaju moju podrsku ! Oni su sve shvatili mnogo davno. Vampiri su oko nas!
ne krši izbornu tišinu!
lole (Neregistrovan), u 11. maj 2008 4:24:59
"Механизми потискивања и сублимације - којима је оваква култура богомдани оквир - добијају изразе у телесним слободама и разузданостима, помало необичним за патријархални свет.".. Gde su telesne slobode i razuzadanosti, tu sam i ja :)..Šesnaest beše?
hvala svima koji su me poslušali i izvinjavam se što ste uzalud bacili glas. 6 i po hiljada glasova je manje i od potrebnog broja potpisa da bi se uopšte izašlo na izbore. Duće draku!
pet - 02.05.2008
Zaljubljena dva debila
Poklon pesma za današnji dan, pun onog, znate čega!
Štene je zbunjeno, ovaj kaže siđi, a onaj kaže dođi...
Imati sedam slobodnih dana u nedelji je neljudski...
Jedite sodu!
...Pijte labelo!...
I mriža je zagnjila, leute moj!
objavio u 2. maj 2008 19:08:53
| link
| 13 komentara
to je kao kad te ja volim a i ti mene, pa sam u ime toga popravio nadnaslov na taverni mi i sada se opet jasno vidi da si ti kriv za sve. pichko. bljaaaahhhh!
eto, sani, jebiga, a baš sam hteo da mu ja budem prvi... nego, ovo za sedam dana u nedelji, potpuno se slažem. i neću da slušam ovu pesmu, uvek me obuzme grozomorna tuga kad iskrsnu te melodije iz detinjstva.
ijao. karasevdah.
a sada bih hteo neshto o tobitju tobitju idolu mladih. svakakvi su se kurchili da ga deskribuju, svrstaju ili kategorizuju, a posebno su se trudili da unize njegov rad. kao shto je poznato svakome ko je gledao film matrix - kashika ne postoji. tako ni tobitj ne postoji, vetj se svi njegovi kritichari uvijaju oko sebe samih i u sebi trazhe projekcije na nepoznato, na koshmar ili na preteranu cenu mladog crnog luka na pijaci. nishta od toga nije im jasno, te se - prirodno - ili - natprirodno - trude da objasne sebi taj fenomen koji ih u sushtini obespokojava iako ni sami ne znaju zashto. stoga je idolmladih prizemljavan, uzemljavan, tuklo se po njegovom poreklu i po njegovom izgledu. zatim se tuklo po njegovoj nestruchnosti, diletantizmu, shalabajzerisanju i TAKO OCHIGLEDNOJ neozbiljnosti.
idolamladih znam josh od vremena kad je tobitj tobitj idol mladih bio samo projekat u perspektivi, spreman da rushi granice i barijere, ali do tada samo u nekim lokalnim i kontrolisanim uslovima. gde su uslovi kontrolisani a lokalnost preovladjujutja, nema nicheg prirodnijeg od big benga jednog lucidnog multitalenta kome se zhivo jebe za bilo kakve limite.
ponaosob to shto je sve kvarne udarce primao sa osmehom, sad, ponekad kiselim, katkad nakiselim, sporadichno i slatkastim, svejedno, on je ishao dalje i radio ono shto misli da treba da uradi. u pisanoj formi ili u muzichkoj formi, ili u multimedijalnosti, samim svojim radom i nastupima opovrgava sve one koji bi da ga valjaju po blatu jer su i sami uvaljani u blato, a niko ih, chak, nishta nije ni pitao.
beshe jednom jedan majkl dzhordan. i gledash tog dzhordana kako s lakotjom prolazi svoje protivnike i poentira. kao da pleshe. kao da je to neshto najlakshe na svetu.
ivan tobitj je takvim plesom samom sebi izboksovao da postane tobitj tobitj idol mladih, iako samo on zna kroz shta je proshao.
idolamladih znam josh od vremena kad je tobitj tobitj idol mladih bio samo projekat u perspektivi, spreman da rushi granice i barijere, ali do tada samo u nekim lokalnim i kontrolisanim uslovima. gde su uslovi kontrolisani a lokalnost preovladjujutja, nema nicheg prirodnijeg od big benga jednog lucidnog multitalenta kome se zhivo jebe za bilo kakve limite.
ponaosob to shto je sve kvarne udarce primao sa osmehom, sad, ponekad kiselim, katkad nakiselim, sporadichno i slatkastim, svejedno, on je ishao dalje i radio ono shto misli da treba da uradi. u pisanoj formi ili u muzichkoj formi, ili u multimedijalnosti, samim svojim radom i nastupima opovrgava sve one koji bi da ga valjaju po blatu jer su i sami uvaljani u blato, a niko ih, chak, nishta nije ni pitao.
beshe jednom jedan majkl dzhordan. i gledash tog dzhordana kako s lakotjom prolazi svoje protivnike i poentira. kao da pleshe. kao da je to neshto najlakshe na svetu.
ivan tobitj je takvim plesom samom sebi izboksovao da postane tobitj tobitj idol mladih, iako samo on zna kroz shta je proshao.
nije umro, no se ukurvio
jah. sad je posto vazhan.
#glup, samo da znash, i o tebi tju da opletem text. pa ti vidi.
#glup, samo da znash, i o tebi tju da opletem text. pa ti vidi.
"Nakon devetnaest dana
Iza školskog dvorišta
spljeskani leš raspadnutog rakuna
našla su neka derišta
Po krvavoj britvi i skorenoj krvi
Oduzeo sebi život venosečom
Nije mogao više da izdrži
život sa pijanim drvosečom"
SPREMAM NASTUP ZA UTORAK.
OVOGA PUTA SPECIJAL U SANATORIJUMOVU ČAST:
CIKLUS NAJLEPŠIH DEČJIH PESAMA
O ŽIVOTINJSKIM SAMOUBISTVIMA
Iza školskog dvorišta
spljeskani leš raspadnutog rakuna
našla su neka derišta
Po krvavoj britvi i skorenoj krvi
Oduzeo sebi život venosečom
Nije mogao više da izdrži
život sa pijanim drvosečom"
SPREMAM NASTUP ZA UTORAK.
OVOGA PUTA SPECIJAL U SANATORIJUMOVU ČAST:
CIKLUS NAJLEPŠIH DEČJIH PESAMA
O ŽIVOTINJSKIM SAMOUBISTVIMA
tobo, jes ti zaljubiška?
o poj nam, tobiću, poj
kako je jedan noj
prezreo sav svoj soj
i nikakvo halt
ne zaustavi njegov salt
o tvrd asfalt
Litice su strme, nije fer
Sa planine bacio se ker
Plaču psi, plaču svi
Cvile očnjaci, tužni repovi
Pasji let vam nije sokolski
Ne može se šapom leteti
Jer nisi supermen, kondor nisi
Ti si koskožder, ti si av-av-oprič
Visoka je zgrada, put je kratak
S njenog krova, bacio se patak
I nemoj smetnuti, zna on leteti
Ali neće, neće, neće, neće, pljus...
Svud po putu perje, kljun i batak
Nekad čitav beše nama patak
U mrtvačnici kesa pored kera
Skupili su ono malo perja...
Eh...
Sa planine bacio se ker
Plaču psi, plaču svi
Cvile očnjaci, tužni repovi
Pasji let vam nije sokolski
Ne može se šapom leteti
Jer nisi supermen, kondor nisi
Ti si koskožder, ti si av-av-oprič
Visoka je zgrada, put je kratak
S njenog krova, bacio se patak
I nemoj smetnuti, zna on leteti
Ali neće, neće, neće, neće, pljus...
Svud po putu perje, kljun i batak
Nekad čitav beše nama patak
U mrtvačnici kesa pored kera
Skupili su ono malo perja...
Eh...
a jedna ko prst debela glista
sve svoje muke i patnje
u sebi tiho izlista
pa se zalete
pola metra na sat
na udicu baci
u nepovrat
sve svoje muke i patnje
u sebi tiho izlista
pa se zalete
pola metra na sat
na udicu baci
u nepovrat
nas petao u ocaj je pao,
kad je spoznao
da je bez koka ostao.
jedna u loncu se skalamutila
drugu je lija raspolutila
treca se od tuge presamitila.
petao je u zadnje vreme mnogo depresivan
jer mu zivot ni malo nije miran
niko se vise ne budi na njegov glas
svi u alarmu traze spas
koke ga nece
traze smekere vece
njemu postaje jos losije
jebem li im majke kokosije
uzmi kokosku, skini, udari je
ako jos je ziva ti glavu joj savijes
sekiru u grkljan nabijes
pa onda o beton razbijes
naposletku se od nemoci i tuge ubijes
jer mrtav nemas vise koga da psujes
uzo je sekiru koja vec krvava je bila
krenuo da zamahne, pojavila se vila
krenula da ga sprechi
misli pasce na njena krila
ali glava pada na njenu nogu ona jauche,
domaci macor pored od tuge mjauce,
preostalim kokama sad zao oce s njim da se prcaju,
ali sad je kasno mogu po selu da se smucaju
ali jedna nekrofilicarka, pojavila se
s ovako mrtvim ipak oce da kara se
posle se i ona pokajala,
glava joj je jos vrlo kratko trajala,
tri dela glave pala su na dolinu
taman da nahrane podmuklu volinu,
koji trave da pase nema,
sve je pobrala u kraju dobra shema
pa zato za hranu se lema.
ruke&son
kad je spoznao
da je bez koka ostao.
jedna u loncu se skalamutila
drugu je lija raspolutila
treca se od tuge presamitila.
petao je u zadnje vreme mnogo depresivan
jer mu zivot ni malo nije miran
niko se vise ne budi na njegov glas
svi u alarmu traze spas
koke ga nece
traze smekere vece
njemu postaje jos losije
jebem li im majke kokosije
uzmi kokosku, skini, udari je
ako jos je ziva ti glavu joj savijes
sekiru u grkljan nabijes
pa onda o beton razbijes
naposletku se od nemoci i tuge ubijes
jer mrtav nemas vise koga da psujes
uzo je sekiru koja vec krvava je bila
krenuo da zamahne, pojavila se vila
krenula da ga sprechi
misli pasce na njena krila
ali glava pada na njenu nogu ona jauche,
domaci macor pored od tuge mjauce,
preostalim kokama sad zao oce s njim da se prcaju,
ali sad je kasno mogu po selu da se smucaju
ali jedna nekrofilicarka, pojavila se
s ovako mrtvim ipak oce da kara se
posle se i ona pokajala,
glava joj je jos vrlo kratko trajala,
tri dela glave pala su na dolinu
taman da nahrane podmuklu volinu,
koji trave da pase nema,
sve je pobrala u kraju dobra shema
pa zato za hranu se lema.
ruke&son
haha, vi niste normalni
dodjohvidehpobedih (Neregistrovan), u 4. maj 2008 17:18:33
pet - 18.04.2008
BOŽANSKA PRAVDA!!!
objavio u 18. april 2008 13:59:15
| link
| 8 komentara
iskompromitovao si se sad kao koštunica s onim kalašnjikovim.
bože pravde (Neregistrovan), u 18. april 2008 14:03:57
are you talkin' to me???
ma nije... samo mu je neki seljak da pištolj u ruku a tu se slučajno našao neki fotograf i slikao.
Supcino! Tako se ne drzi pistolj.
Anoniman (Neregistrovan), u 18. april 2008 15:00:28
'Ocu zabavnik! Necu pistolle!
Umuknite! Došla su neka takva vremena... u kojima sjaji planeta Zemlja...
a i ovaj je pogreshno spejlovao polis. napkao nkeo verme....
Auuu... što ovaj čika ima žuuuute prsteeeeee!
