evo jedan moj text kad sam bio ozbiljan mladi lokalni novinar i kad beše nestašica piletine. a sad, evo kaže sanatorijum, zbog ptičje gripe, moš' se najedeš za male pare. tad bejah u petogodišnjoj fazi vegetarijanstva.

a baš imam ćurku u frižideru, idem da je razčerečim....

Nestašica svežeg mesa u državnim prodavnicama

SVINJETINA, TELETINA, ŽIVINA I VLADA REPUBLIKE SRBIJE

Nestašici zejtina, lekova i mleka nedavno se pridružilo i meso. Već poznati scenario na nivou prepoznatljive latinoameričke sapunice: Republička vlada limitirala cene svežeg mesa na socio-prihvatljivi nivo, proizvođači ne kolju za džabe, svežeg mesa nema u državnim radnjama, privatne mesare se prešaltovale na suhomesnate proizvode ili na prodaju po novim cenama. Najzanimljiviji je slučaj živine nasušne, gde se čitave pileće generacije zaklinju da će ponovo glasati za istu garnituru poslanika Repupličke skupštine, samo da stara cena potraje do sledećih izbora, što će ih sigurno spasti krvavog panja večito nezadovoljnih kasapina.

    U šetnji po smederevskim supermarketima tzv. državnog sektora prodavci za hladnjacima se iščuđavaju da neko još pita za sveže meso. Mesa nema i to je opšte poznata i (valjda mirno) prihvaćena činjenica. Starih cena se retko ko i seća, a o novim se sleže ramenima. Na raspolaganju je jedino manje više bogata ponuda suhomesnatih i konzerviranih proizvoda. Svežeg mesa nema u smederevskim prodavnicama Rodića, Godomina, Dunava, Plane... Pri poseti C-Marketa meso upravo stiže u rafove, a cena kao i kod privatnika: mleveno 76 dinara, svinjski kare 70 dinara, svinjski vrat 59 dinara. To je inače bilo jedino mesto u gradu gde ste, u sredu popodne, mogli da pazarite piletinu, a po ceni od 39 dinara i 93 pare. Na zelenoj pijaci seljaci traže 50 dinara za kilogram pilećeg mesa.

    Piletine nema ni u jednoj privatnoj kasapnici. Nema je ni u za tu pticu specijalizovanom Agroživu, koji trenutno ne prodaje ni ostale proizvode svežeg mesa. U kasapnici Skorenovac možete pazariti svinjski but za 78 dinara, juneći za 95, juneća leđa po 80 dinara, juneća rebra 75 dinara, dok su svinjske krmenadle 70 dinara. U mesari Šumadija svinjski but staje 77, juneći but 95, mešano mleveno 75, a juneća rebra 70 dinara. Slično je i kod Turi Lajoša, gde se nudi svinjski but za 76 dinara, juneći za 90, a svinjske krmenadle za 70 dinara. Srem Šid, kao i obično, nudi širok asortiman suhomesnatih proizvoda.Istorija je zapamtila da je jedna velika revolucija počela kada je gladan svet bio isprovociran receptima koje je objavljivao najtiražniji državni dnevni list. Za jela je bilo potrebno nabaviti razne kačkavalje, parmezane, odreske, nareske, pečurke, hobotnice, kavijare i na desetine egzotičnih začina iz belog sveta. Ljudi su naslutili da dok oni nemaju ni za hleb i švarglicu neko na redovnom jelovniku ima obroke iz pomenutih recepata... Steva Karapandža više ne živi u ovoj državi, a ne bi mnogo iznenadilo da se sa programa TV Novog Sada uskoro skine i mega-subverzivna Promenada. Manipulacija cenama mesa prava je sitnica. A pošten srpski svet već razmišlja da (kao i dolepotpisani) pređe na vegetarijanstvo i post ili o odlasku u lov i ribolov, odgoju stoke u kadi ili na terasi.

Ivan Tobić, Smederevska sedmica,

5. novembar, 1999. 

Znači u subotu gremo ća se gibati u Požarevac na blog skup. E, pa dobro! Kažu da će biti i onih pihtija koje sam naručio...

Prvi put se obreh u ovom gradu na samom startu svoje životne misije. Sećam se, neki drndavi srebrni šinobus (jednom smo se vozili i dresinom, ej, dresina!!! rikšama nismo išli) truckao nas je do tamo svakog vikenda iz obližnjeg Smedereva (tu na nekih tridesetak kilometara) u posetu babi koja je svoje zemaljske dane krckala u pansionu ženskog zatvora. Kad je baba odslužila kaznu, stigla je informacija iz suda da ipak nije ona skrivila neku proneveru, nego njen zločesti kolega... I tako, nikom ništa! Da nije bila zatočena, možda nikada ni ne bi naučila, da u danima specijalnog raspoloženja, bez dodira, telekinezom pomera kašike i viljuške! Pa to i onako svi možemo, samo ne znamo na koji način. A u zatvoru ima dovoljno vremena da se pokušava...

"Štikliran sam istočnjački neoprezan dok sam mio" naslov je poetskog komada u kojem se pojavljuje i motiv baba Milanke na robiji, a koju ću vam pročitati u subotu u Požarevcu pre onih pihtija.

Toplina mi oko prsa (4i!)

Pletisaljko kinder jajca
oslobod’ te deci rados’
Jedan mali fasciniran
osmehom što krati frustrajc'

slonovi su šetat dali
usred grada moga malog
jer se hoće jer se ima
šnicle rastu kada krčiš
verujem mi ti lepo biće
 
uvijači čuvaju te da mi daješ soka stalno
podmazujem da se klizam
volim vlagu stazzze turist!
sačekasmo da zavergla,
komšiluci čedno vire

kroz rupice!

 

"...deci treba dopustiti da jedu koliko god hoće svakojaka voća!..." - Vasa Pelagić & Šarlo Akrobata

Mali M. je u polju. On krade maline. Jede ih. Musav je. Klopa ih. A kada mu se smuče - ubraće još. Saviće prednji deo svoje majice i napraviti od njega kengurovu torbu. Napuniće je malinama. E tad će šmugnuti sa njive na kojoj beše vršio opisane proste radnje.
Ali! Život ne bi bio tako zanimljiv kada ne bi pružao iskrene izlive nepredvidivosti. Vlasnik njive, Veliki V. prilazi Malom M-u koji mu krade maline. Veliki V. vuče vučjaka sa sobom. O ramenu mu visi Vinčesterka, u ruci mu vila. mali M. se sledio od straha (tako da nema ni veliko slovo na početku rečenice) i tek što nije počeo da piški od zorta. Veliki V. prišao je Malom M. koji tek tako lagodno i nonšalantno čupa ono što je ovaj gajio čitave godine, zaradio žuljeve, reumu i slepljenu plućnu maramicu, opsednuto gledao u nebo, pažljivo proučavao godišnji meteorološki kalendar urađen po principu Borisa Koljčinskog, radio, brinuo, opet radio, pazio...
- E pa, ne može to tako! - tiho se razdra Veliki V. i ogromnim rukama odnese Malog M-a svojoj kući. Vučjak je pitomo mrdao glavom.
A u kući - gomile malina. U raznim vanglama, kofama, šerpetinama, kadicama za kupanje beba... Mrlje od malina stravično podsećaju na krv. Cela kuća je isflekana. Mali M. se stvarno mnogo plaši. Lice Velikog V-a je namršteno. Neprijatna tišina. Vučjak umiljato cvili. Veliki V. uzima jednu kofu i stavlja je ispred Malog M-a.
- Evo ti, bre, dete! Na, najedi se koliko ti volja! Samo vas molim... Molim vas, nemojte da mi gazite sadnice - Veliki V. ima veliko srce.
- Ne, čiko. Ne razumete Vi mene - i Mali M. je progovorio - nisam ja toliko gladan. Ja kradem maline za džem."

("Dva prema jedan za domaćina, Tobić Tobić Idol Mladih, avgust 1998. )

Moj stan je leglo budizma!

U subotu priredih još jedno književno veče i omanji koncert. Od devetoro zvanica došlo je svih devedeset. Pred hrpom duša uljudno poređanih na dva kućna nivoa, veliki beogradski tajni slikar Magični čiča iz Ria započeo je čitanje pesama sve popularnijeg zagrebačkog tajnog poete. U zadimljenoj prostoriji sa polomljenim nameštajem iz dvadesetih čitanje je nastavio gospodar srpske blog književnosti Boris Starešina... Poale su se i himne Tobiću, poput "Ćinći Mile la Brusketa najveći e on poeta, Ćinći Mile tralala, žene vole Tobića...", "Tobić je Model and he's lukin' gud..." i inih. Svečanost je nastavljena furioznom izvedbom nekoliko mojih kompozicija... Dan kasnije sam se setio da je tog dana drugi rođendan horoskora u Kuriru. Proslavili smo ga na podsvesnom nivou, kako i dolikuje!

Popilo se pregršt piva, dve vrste rakije, nešto vina... Poduvalo se pregršt džoinata, a teže droge se ne konzumirahu iz inata! Bilo je tu još raznih tajnih umetnika, blogera, bankara, republičkih poslanika, organizatorki svadbi, istaknutih strip stvaralaca, instruktorica plivanja, prva postava grupe Činč, deo sastava Hulje i Krš, novinara web-zina Krompir, glumaca, filosofa, prijatnog duha pulske glumice koja me je celu noć mazila telekinetičkim linkom iz Kaira, čitav jedan hor Horkeškart (koji se ipak nije setio da nešto otpeva), kurvi, glavni smišljač ogavnih tekstova koji se pojavljuju na naslovnicama Kurira, televizijskih zvezda koje su me potplatile kako bi ostali anonimni, protagonista nedavno uginule emisije Lepi ritam srca, uglednih srbskih lektora, nekoliko metalaca koje sam pokupio ispred dragstora kad sam išao po pivo, dizajnera, homosexualaca i homosexualki, metalaca, žena sa brkovima, hrvata, jevreja, vlaha, bosanaca udatih u sloveniji, albanki, pripadnika tajnih i izumrlih nacija... jedna vrsta zoološkog vrta, sanatorijuma u koji su smešteni posednici natprirodnih moći, rezervat svega onoga što bi, kako svetosavski tako i bedevedesetdvojkaški Beograd ujedinjenim čeljustima rastrgli da znaju da postoji - tu na metar ispod zemlje, baš na mestu gde svakodnevno prolazite... Svi veseli! Svi srećni! Nepostojeći! Nirvanični! Ko što nikad niste videli ni čuli da ima negde! Kilometrima u prečniku ljudi su se osećali prijatno neznajući zašto, slepci su progledavali u snu, životinje se okupljale po obližnjim krovovima, a biljke puštale onu erotičnu smolu...

Moj stan je leglo budizma!

Tokom svečanosti ukraden je i jedan sapun koji se već našao na internet prodaji. O tome govori i sledeći pasus preuzet sa Ćorinog bloga:

…I tako u subotu došao meni Tobićev paž i uručio cedulju na kojoj je bio poziv na zabavu u njegovoj rezidenciji. Pa sam ja otposlao svog momka da priupita za menu, kao i da li će biti prisutna markiza od Đ. moja zaštitnica, kao i vojvoda Š. moj ljuti oponent. Pa je Tobićev momak doneo glas da se subotom uvek kuva repa kod njih, da Đ. ima sraćku i da ne može da dođe, a da je Š. u tajnoj diplomatskoj misiji van zemlje. Tako sam završio na toj zabavi. Tu je bilo vatrometa, tu je bilo kurvanja, tu je bilo konfeta. Pošto je Tobić selebrti, ja sam tom prilikom, vrlo vešto se izgovarajući, prodr'o u njegove intimne odaje i ukrao Tobićev sapun sa Tobićevom posudicom za sapun koji evo ovde nudim na prodaju svim Tobićevim obožavateljkama. Srećni kupac dobiće pride i Gajin kišobran i svedočanstvo našeg pesnika iz prvog razreda osnovne škole kada je pao fiskulturu zbog gojaznosti.

Sl. 1. Tobićev sapun sa posudicom