- E, Cano, vidiš ovako su izgledali oni ugljenisani Rusi što su izgoreli u eksploziji u Tvrđavi 5. juna '42. Evo ovako ugljenisani - pokazivala je moja baba komšiki Cani moj ugljenisani nokat dok sam 'ladio ispečeni palac u čaši vode. Praznio sam te večeri one crvene kapisle, hteo da nakupim malo više baruta za eksperiment, kad jedna puče i... ima od tad oko dvadeset godina. Ta sezona zanimanja za barut padalo je obično u ovo doba godine, pred Deda Mraza. Bio je i neki deda što je ispod trema kod Robne kuće prodavao neki barut umotan u jeftini WC papir, pa kad ga tresneš o zemlju da ne poveruješ kako pukne. A pravili smo i one prangije od ogromnih šrafova, kako je to tek bilo razorno... Tek petarde... žute!

A isto leto kad sam bio kod druge babe, išli mi u Ruženku (vinograd, njiva i šuma na obali Dunava između dva Đerdapa) odvratno sam se isek'o na običnu stabljiku pšenice.

 - Pupul mujka đe kopil, alfrumost! – pričala je baba na pauzi rada sa dedom na njivi, a ja cedio krv i čitao Zlatnu seriju i Mikijev almanah na špiditeru, tu nedaleko na ulazu u šumu sa pogledom na Rumuniju preko Dunava, dok tišinu zaokružuju prdeži i mlaćenje muva repom kobile Javorke i Cvete, šuškenje nekoliko kornjača i po koje zmije... I onda se isečem i na list stripa...

Uvek te nežne ruke.

Kad je zima izvadim ih iz džepova i one isparavaju kao šaht u predgrađu Bronksa.

Ženski rod ih obožava! I množina! I glagol! I pridevi... 

A kad sam trenirao džudo pre desetak godina, tehnika i snaga nisu bile toliki problem, ali mi se činilo da će nokti da mi otpadnu ko sitan novac iz bušnog džepa kad povučem nečiji čvrsti rever na kimonu koje je mnogo grublje od onog za karate...

Retko ko može da mi obori ruku, u Otporu od pola Smedereva, samo su uspeli Rus i Crni Đole, poklekli su i jedan veliki Mitar i ogromni Milanče. Kad sviram gitaru na jagodicama mi se stvara rov. Letos sam u magacinima Rajfajzena preneo nekoliko tona nekih kutičina sa oznakama Lostro i Noro...

Često sanjam kako me napadaju neki huligani... Kao ne mogu mi ništa, jači sam, ali kad ih udarim, njima ništa i tako celu noć... A nedavno sam sanjao da smo Kum i ja ubili Stevu Žigona, spljeskali ga i urolali ko palačinku, pa ga sakrili ispod fotelje da nas ne provale...

Ma imam ruke ko neka pička!

Moje ruke pišu ovakve blogove u danima kad sam više Ivan, a manje idol mladih...

Evo, pre neki dan pozvaše me da gostujem u trenutno najgledanijem hrvatskom talk show programu Sanja show  na hrvatskom RTL-u, koju vodi Sanja Doležal, legendarna pevačica Novih Fosila. Poslaše mi i pitanja koja će tamo da mi postave, ja im pristojno poslah odgovore, koje bi valjda trebalo da ponovim, mada će to verovatno da ispadne malo drugačije, xexexexe! ... tema emisije su blogeri. Biće tu još nekih gostiju, nezaobilazni Gawrun i još neki drugari, videćemo ...

Emisija će biti emitovana negde oko 1. decembra, a ako nemate ovaj kanal ili poput mene niste baš neki ljubitelj TV-a, evo i ekskluzivno te pristojne verzije pitanja i odgovora:

1. Otkuda ime, odnosno pseudonim Tobić Tobić idol mladih? Jel to blogerski nadimak, ili je to tvoje pravo umjetničko ime?

Tobić Tobić je nastao mnogo pre nego što je blog i izmišljen. Pre nekih desetak godina, još u Tobićevom žutokljunačkom periodu, pri jednom gostovanju na Radio Smederevu želeo sam da mi se prezime pominje što više puta, pa sam rekao voditelju da me predstavi kao Tobića Tobića. I tako je počelo moja manipulacija medijima. Uskoro sam i sam počeo da radim na tom radiju, tada jako popularnu emisiju o alternativnoj kulturi koja se zvala Kradljivci zelenog jogurta. Neke obožavateljke iz Gimnazije napravile su majice sa natpisom Tobić Tobić idol mladih i superstar (ili biće pre parodija na superstara) je rođena!

2. Zašto ti, umjetnik, pjesnik, pišeš blog? Smatraš li ga vidom svog umjetničkog izražavanja, ili je to tek tako?

Blog je između ostalog i odličan način da se predstavi ono čime se baviš, naročito ako je u pitanju pisanje. Umesto da jurim neke izdavače, štamparije, sponzore, knjižare i ostale cepidlake, jednostavno objavim nešto sveže napisano, još dok se puši, a već za koji minut eto i prvih komentara. To me fino motiviše da nastavim sa radom i nahrani svoju sujetu, tako da ne odem u krevet prazna stomaka. Pored toga blogovi su odlično mesto da se formira jedan kružok, tako da tu imate pravo da malo i privatizujete čitavu stvar. Dakle, blog je nešto što ujedinjuje forume, četove i klasičan internet sajt, a da za njegovo otvaranje ne moraš da imaš neko posebno programersko predznanje - osnovnu verziju možete otvoriti za nekoliko minuta.

3. O čemu se radi tvoj blog? Je li jedinstven ili još netko radi nešto slično tvome blogu?

Za sad ne znam da još neko radi blog o idolu mladih ili sličnom brendu, to jest antibrendu, pardon. Moj glavni blog idolmladih.mojblog.co.yu podržava glavnu priču o mitu o Tobiću Tobiću idolu mladih. A i lakše je ovako nego da odgovaram na stotine mejlova i da na bezbroj adresa šaljem svoje elektronske knjige i muziku. A pored svega toga, čitaoci mogu i da nalete na neke od neverovatnih pustolovina iz mog života... Ipak, u poverenju, najoriginalnije na mom blogu je specifična narandžasta boja pozadine koja deluje blago hipnotišuće na posetioce bloga, tako da mogu da im pošaljem raznorodne podsvesne poruke. Ja im šaljem samo one pozitivne!

Moj drugi, manje poznati blog je idolmladih.blog.hr, gde postavljam svoje horoskope koje izdajem u Srbiji u najtiražnijem dnevnom listu „Kuriru“ i koji su kod nas apsolutni hit. Za sada me ljudi iz blog.hr nisu primetili, ali s obzirom na zalutale posetioce, čini se da ni ovde uspeh neće izostati.

4. Kako si uopće došao na ideju da pišeš dnevni horoskop, i to takav, pomaknuti? Je li to zapravo svojevrsno ruganje kulturi čitanja horoskopa, koja je u posljednje vrijeme uzela maha?

Ne, naprotiv. Ja izuzetno poštujem svevremenu ljudsku potrebu da se dotakne bar neki trag sa one stranu realnosti, da se predvidi bar parče budućnost, da se dokuče one spiritualne ideje koje su izvan našeg racionalnog zdravorazumskog poimanja.

Ipak, za bavljenje ovakvim horoskopom motivaciju sam našao isključivo u književnim razlozima. S obzirom da malo ljudi čita i da većini koncentracija pada posle nekoliko sekundi, tragao sam za idealnom književnom formom modernih vremena. Tako sam, objavljujući horoskop postao najtiražniji i najproduktivniji pisac, jer se na ovaj način pojavljujem svakog dana u tiražu od nekoliko stotina hiljada. Jedini pišem isključivo u budućem vremenu i to u drugom licu jednine, na taj način pišući o onome što čitaoca najviše zanima, o njemu samom. A za razliku od ustaljenih horoskopskih predviđanja dobijete nešto nalik na 12 kratkih priča, koje su često i međusobno povezane.

I onda su počela da se dešava i jedna vrlo zanimljiva pojava, ljudi su mi se javljali i rekli da im sve pogađam, često čak i bukvalno, a još češće u nekom prenešenom značenju.

I sad se postavlja pitanje da li ljudski um sve može prilagodi svom životu, da li sam možda stvarno vidovit, da li ja to tim horoskopom sam kreiram sudbine čitalaca... Nemam pojma, ali znam da sam počeo da izbegavam fatalna predviđanja. Ako se već nekom ostvari stvarno, neka mu se dese samo lepe stvari.

5. Je li blog u Srbiji postao popularan način izražavanja misli, ideja, frustracija?

Ne toliko koliko u Hrvatskoj, ali je sve popularniji i to najviše zahvaljujući dvojici mladih entuzijasta iz Zagreba koji su pokrenuli mojblog servis koji postoji i u co.yu varijanti. Osnovna ideja bloga je bila da se na ovaj način stvaraju nezavisni novinarski sajtovi, često anonimni, a ideja je doživela vrhunac nakon terorističkog napada na SAD i za vreme rata u Iraku kada se u američkim medijima pojavila žešća cenzura. Blogove niko nije mogao da kontroliše! Ovdašnji blogovi najčešće se zasnivaju na jednoj vrsti dnevnika, objavljivanju svojih ili kopipejstvovanju tuđih pesama i priča, putopisima, iskustvima gastarbajtera, kladioničarskim tipovima. Ubedljivo najčitaniji blog u Srbiji objavljuje krekovane šifre za ulazak na porno sajtove koji se inače plaćaju.

Na sve veći broj blogova u Srbiji verovatno utiče i činjenica da čak 95 % mladih ljudi nikada nije bilo u prilici da vidi neku inostranu zemlju. Vizu je najčešće nemoguće dobiti, a i kad bismo mogli bez vize u inostranstvo, ne bismo imali para za to. Ja lično nikada nisam bio u nekoj drugoj zemlji, osim u bivšim jugoslovenskim republikama. Ostatak sveta mi je uglavnom zabranjen! Na blogu je jedino ograničenje jezik, zato je i sasvim logična upućenost blogera sa ovih prostora. Dok recimo navijači uništavaju svaki način komunikacije između ovdašnjih država, blogeri rade suprotno!

Naročito je klaustofobičan i depresivan život u manjim i siromašnijim gradovima u Srbiji, zato je u tim sredinama narkomanija u velikom porastu. U svakom slučaju, bolje je navući se na blog, nego na dop!

6. Jesu li blogeri postala vrsta moderne sekte; drugim rječima – družite li se vi blogeri međusobno i izvan virtualnog svijeta?

Teška srca, moraću da priznam da tu ima istine. Tu je i specifizan sajber-kabalistički sleng koji razumeju samo inicirani u blogersko carstvo: post, refer, blogbaster, Gblog, blog prijatelj, permalink, editor modula, pseudonimi, šifre...

Tako je mom prijatelju Borisu Starešini totalno upropašćen život od kad sam mu otvorio blog. Taj ne ustaje od svoje nabudžene 386-ice (kojoj tepa deda) i kao sanatorijum učestvuje na svim blogovima, a komentari su pretvoreni u svojevrsni sektaški čet bez konca i kraja.

Prinosimo i ljudske žrtve, a to obično bude gospodin poznat u blog svetu kao Gawrun, koji mora onako euforične da nas razvozi kući, pa čestu iz Rovinja umesto da stignemo u Pulu zalutamo ka Italiji, ili sa blog skupa u Požarevcu umesto u Smederevu završimo na Rumunskoj granici. Srećom da nas sa srpskim pasošem ne puštaju nigde, inače ko zna gde bismo završili posle tih blogerijada!

7. Čitaš li puno blogove? Otkuda ta potreba za zavirivanjem u tuđu intimu, i obratno, zašto ljudi imaju potrebu pisati dnevnik koji će poslije dati na uvid cijelom svijetu?

Ja sam u čitavoj priči manje voajer, a više egzibicionista. Najradije otvaram blog svetopavlje.mojblog.co.yu, na kome moj prijatelj i veliki gurman Pavlec ostavlja recepte jela koje tog prepodneva kuva, pa kad pročitam ono i pogledam sliku ja kao slučajno svratim do njega baš u vreme ručka... mnjac...

PS. Bogunović i ja možemo da odsviramo pesmu Zabra zil (već smo imali nekoliko zajedničkih nastupa), mogla bi da traje 2 minuta...

 Kaži mi ko će još gostovati i kako je emisija zamišljena? Dbro je što show ne ide uživo pošto bolujem od collon irritabille-a... to je jedno bezopasno, ali mnogo nezgodno oboljenje koje mi je upropastilo život, jer mi se često dogodi da moram urgentno do WC-a... tako da se unapred izvinjavam ako se možda dogodi da napravimo neki time out...

Stižem u ponedeljak uveče ako me ne uhapse na granici zbog glupe vojske u koju nema šanse da odem (u prethodnih 6 prelazaka samo u ovoj godini bilo je sve ok, pa će valjda i sad)!

Neću platiti kiriju za ovaj mesec, pa ću imati pare za put, gazda je na Tajlandu, platiću drugi put.

Vidimo se u utorak!

ZBOGOM TOBIĆU!

Astrolog Kurira i multimedijalni umetnik Tobić Tobić Idol Mladih održao oproštajni koncert

!

!

!

...upoznaj Gagija!!!.......      klikni na sliku levo!!!...

!

!

!

Kako je Sima počeo da truje – fleš bek:
Sima je prišao zbunjenom Gagiju za Novu godinu. (Baš na Fontani. Tu kod izloga Galerije Ninić. Trajao novogodišnji koncert. Bila je pauza između Kristala i trubača. Razglas je pevao Edith Piaf. La Vien En Rose.)
I pružio mu nešto kao hleb natopljen mlekom. Drži ovo. Progutaj!
Što, bre? Čekaj... Ko si ti?
Uzmi, bre ovo! Progutaj, dok mi ne ispadne.
Gagi uzme zbunjenošću zbunjen (baš-vala).
Šta je to?... Ko si ti?... Šta će da mi bude sad od ovog?
Ništa. Samo ćeš da umreš!
I Gagi se zgrči i prevrnu, a noge mu na gore ko u smrznute ptice.

Ranije istog dana:
Sima parkira bajs ispred bioskopa "Svetlost" i ulazi u prodajni objekat broj 6 smederevske Ishrane. Dajte mi jednu cikoriju da ubijem Gagija.
Izvolite. Petnaest dinara.

Učestvujte u spašavanju gladnih!

Sve što treba je da kliknete ovde! 

Sledite uputstva sa linkovanog sajta!

Napunite stomake koji neumoljivo krče!