pon - 27.02.2006
Toba Zdravković u Bosutskoj 27a cuga tobasko sos i đumbirovaču u društvu verskog džet-seta
.
Au, šta mi se sve izdešavalo prošle nedelje. Šta sam radio, gde sam i s kim bio... Au!... Možda vam ispričam neki drugi put. Za pristojnizirane parčiće prošetajte do Akademije, Popboksa, Užica, Digibubija, Gawruna (zabranjen link do wrunga.blog.hr) i Starešine, te svratite do drugara iz užičkog Undergrada. A obavezno počujte i Krompirov hit nedelje!!! To je jedna Gawrunova, Janova, Dedičina, PPGejeva, Taškova i moja muzička improvizacija (desni klik miša i "opcija save target as" za download!) sa prošlonedeljnog nastupa na Akademiji. A evo nešto niže i nove epizode romana "Tobiđenja, dušo moja"
.
9. detlić romana
ovde povratak na početak za novopridošle goste
- Gronf... ih... bljak... uh... – zgroženo gunjđanje započe novu pisanu celinu. To su naši junaci krivili lica zbog jakog mirisa pacovskog prdeža koji je tek na razumnijoj daljini mogao biti milde sorte prijatan. Nakon što je La’murija u obližnjem Neimarskom parku upotrebila izgladnele pacove kao biološko oružje za razbijanje alteregoističkih demonstracija, gomila pacova naglo se preždrala posle višenedeljnog posta, te pokvarila stomačiće. Zato se iz ovdašnjih podruma, šahti i javnih parkirališta za rikše i automobile širio odvratan smrad pacovskog prdeža.
- Ne znam točno gdje živi, mislim da je ulica do ove ovdje – koncentrisano je zverao crnac.
- Pa koliko vi njega dobro znate? – zbunjeno će Ivan. – Jeste li sigurni da smo pozvani... Ja moram da vidim to sad... za tu dušu...
- Ponudićeš bogu dušu, ne kmeči tu! Wolim je moj najbolji prijatelj sa faksa i naš sedmostruki kum. Venčao nas je svih sedam bračnih sedmomesečnih mandata – objašnjavala je Floma. – Nego skoro se nikad ni ne družimo, Kinez jedva da ga poznaje, pošto Wolim ceo život provodi na poslu. Osim što radi kao modni kreator u dve konfesijske agencije, upregnut je i u nekoliko advertajzing agencija kao kopilefter, gde besplatno štancuje ideje koje može svako da koristi. A u poslednje vreme šljaka još i kao savetnik nekoliko političara iz vrha, uh...
- E taj vam baš uživa u vorkoholičarskoj milde sorte patnji – promrlja Ivan kome beše jedino bitno kako da se ugura u verski džet-set gde bi već pronašao nekog lokalnog dilera dušama.
- Radi i po dvadeset sati dnevno – nastavila je Floma - samo da bi s vremena na vreme organizovao one njegove ludačke žurke. Najbolje, a vala i najbogatije u gradu! Kažu da je već po dolasku iz Francuske bogu prodao dušu za litre i litre novca. Zapucao je čak iz Pariza da bi ovde rmbačio kao gastarbajter pošto se tamo ni blizu ne pati tako kvalitetno kao kod nas.
- Wolim je bacio pik baš na jednu od najnabrijanijih kuća u gradu. Ful se o tome pisalo po žutoj i crnoj štampi – nadoveza se Kinez Mihajlo. - Čak mu je i Darko Rundek posvjetio stihove: želio bih kupit kuću u Bosutskoj 27a, dva i sedam. Proljeće kad stigne, 23. ožujak, travanj, stolicu iznesem na verandu, drvenu u tamnom laku, s naslonom i udubljenjem kakva se još uvijek nađe u uredima, općinama, proljeće kad stigne 23. ožujak, travanj, stolicu iznesem na verandu... – zapevao je antisluhistički.
- Bosutska 27a. Biće da je ovdje – zazvonio je Kinez na gornji interfon.
Divno ušuškano dvorište ispred Wollymove kuće imalo je prostranu baštu u kojoj se desetak glavica egzotičnog zelenog kupusa borilo za opstanak pored raznih zarđalih čunkova, razlupanih balona, vrata od starih automobila i neupotrebljivih crvljivih dasaka. Na trulom stablu kraj okrnjene fontanice od zelenog mermera dostojanstveno se klatilo nekoliko egzotičnih crnih ptica u ovim krajevim vrlo retke vrste gavrana. Ukratko, bilo je to jedno od onih elitnih Čuburskih dvorišta kakva su naseljavali istaknuti politički i lamurkanski funkcioneri, estradne vedete, proizvođači lunaparkovskih krušaka za udaranje, te sam gradski krem verskog džet seta.
- Izvolate – na vratima ih je ljubazno dočekao Wolimov dečko sa kojim je živeo. – Wollym samo što nije stagao. Ja zam ovdi da dočekam gozti.
- Ovo je naš frend Ivan – upoznavao ih je Mihajlo.
- Ah, drago mie – vrckao je domaćin koji za razliku od Fekaliea, po dolasku iz Engleske nije baš najbolje ovladao jezikom. – Ja sam Ser Florian Gej. Mošež me zvati Ser Gej – lepršavo je treptao ovaj plavušan dok je pipavo mazio Ivana po nadlaktici.
- Oprostite, gdje je patilo? – interesovao se Kinez kome se izgleda nakon revije nakupilo nešto patnje.
- Gore skroz praaavo – bio je ljubazan domaćin. Odmak do umiraonice, pazi ne promašiš!
Bogatije kuće, pored patila, imale su i umiraonice u koje se ulazilo jednom u životu i to pred sam njegov kraj. Kuća na dva nivoa bila je opremljena najluksuznijim japanskim, bosanskohercegovačkim i finskim nameštajem. Dominirale su bež i kaki nijanse. Ceo zid sobe u kojoj su se nalazili bio je zapravo zastakljena vitrina u kojoj se nalazilo stotinak unikatnih čaša čudnih oblika i boja. Na svakom uglu nalazio se poneki skupoceni muzički uređaj, kućanski aparat, lap-top ili mini robot najnaprednije tehnologije. Na jednom zidu nalazilo se desetak slavina iz kojih su gosti mogli da se posluže raznim alkoholnim, bezalkoholnim, ljutim, degaziranim ili kombinovanim napicima. Tu je bio i šank za one sa sofisticiranijim ukusom, koje nije zadovoljavala standardna ponuda gradskog pićovoda.
Blago smušena trojka parkira se kraj samih ulaznih vrata. Odmah primetiše čuvenog crkvenog fotografa Dr. Agana koji je u šorcu i blatnjavim papučama gestikulirao pletenom korpicom sa skupocenim fotoaparatima, okupljenima bučno objašnjavajući svoje milde sorte fantazije. Bilo je tu još nekoliko poznatih ličnosti. Među njima i Tehnobog, jedan od najboljih svetskih strip crtača koji godišnje nacrta samo jednu strip tablu koju obično okači na drvo na nepoznatoj lokaciji. Zatim Salvador Gagi - momak koji ima napisan roman za koji mu nude milion zelenih kapi, ali on odbija da ga objavi i radi kao vozač rikše... Bio je tu i čuveni Rogi 5, kladioničar u dukserici sa logom grupe Hari Mata Hari, koji gotovo devedesetoprocentno pogađa ishode utakmica, ali nikada ne želi da uplati tiket sa tačnim rezultatima kako bi se posle milde sorte nervirao. Baš sada je gunđao nešto kao: „iz iksa u kec u dva hendikep kvota...“
- Čudno, nisam znao da je Wolim Fekalie peder – ko skruškepadnuvši prozbori Ivan sipajući iz duguljaste flaše u široku čašu kvalitetnu domaću rakiju spermovaču „Ždrepčeva Svrš“.
- Pa i nije – šapnu diskretno Floma, šatro nazdravljajući kriglom piva od rena. – On ti je latentni heteroseksualac... Ćut’, nemoj da čuje, može gadno da se naljuti... Posle ne znam ko će da te uputi u tu tvoju trgovinu dušom... Sa ovim Ser Gejem je zato što mu se gade muškarci, pa se prepušta sladostrasnim uživanjima u toj milde sorte odbojnosti. To ga izgleda žešće pali.
- A, pa čudilo me... kako on u tom svetu mode, a ovamo... peder...
- A i ti si pun predrasuda, nisu oni svi isti... Ma taj ti zna šta je milde sorte. Bio je najbolji đak, ali je namerno ponavljao dva razreda u srednjoj. Kada se doselio iz Pariza, upisao je na PMF-u odsek za Alhemiju iste godine kad i ja. Odatle se znamo... Iako je bio među najboljima na grupi, namerno je prekinuo na pola i upisao Okeanografiju koju je studirao i Kinez, gde je opet bio jebeno dobar student, ali je opet namerno prekinuo baš na pola...
Šareni asortiman najkvalitetnijih pića činio je da se društvance koje se okupljalo opusti do idealnog milde sorte nivoa neprijatnosti pred nepoznatim pogledima poslenika verskog džet-seta.
Dame se najčešće dadoše u nalivanje litrima piva od ljutog korena rena ili đumbira, dok su se muškarci najradije odlučivali za neki od koktela sa đusom od feferona i ananas stomaklijom. Oplemenjujući je ljutitim tobasko sosom elita se dražila vrhunskom Ždrepčevom svrši, svrši za koju kažu da je toliko stara da je spravljena čak od semena najpotentnijih pastuva iz Napoleonove ergele i koja se po kvalitetu sperme svrstava u vrhunski konjak. Sve unezvereniji Ivan paćenički je pevušio dirljive hitove Tobe Zdravkovića koji su odjekivali sa luksuznog ozvučenja.
- Dobar je Toba Zdravković – štreberski će Ivan – ima taj paćenički štimung...
- Dobar je, ali ni Šaban nije za potcenjivanje – mudro će Floma.
- Toba je više ekvivalent Morrissey-a, dok bi Šaban više vukao na Johny Cash-a... A boga mi ni Rokeri s Moravu nisu za bacanje...
- Pa šta znam, oni me nekako previše zasmeju... pih... otužno, nema patnje, znaš...
- Ma mislim na onaj fenomenalni prvi album u narodnjačkom fazonu. Pazi samo «Bol boluje Žikina kobila», kakav paćenički super-hit!
- Da, jeste – složi se Floma očiju punih suza nakon povećeg cuga piva s renom. – Kad kaže samo ono «tuga joj se sve meša sa radost, kad se seti pašnjaci iz mladost». Ima tu tog sofisticiranog moravskog kempa pomešanog sa vrhunskom patnjom životinje čije se zanimanje ukida poljoprivrednom mehanizacijom...
- Ti starinski melanholični crno-beli narodnjaci, tako me razgale... Uvek mi nekako ona slika onih krntija i birtija iz «Kamiondžija», jedinog domaćeg roud-muvija...
- Ma, ima to sve svoje... Slušaj samo ovo Tobino... «Ja moram da pijuem da ubluažim bol, o ka-ko je tužan ovaj ži-vot moj, o kako su noći tužne Danka»... Pazi ti samo tu kombinaciju, noći tužne, a njoj ime kao dan, Danka! Uh, kakva me milde sorte patnja prođe pri svakoj noti. Još ova, što kažeš crno-bela novotalasna produkcija iz sedamdesetih, ista kao Talking Heads, kao Šarlo Akrobata...
- Ali sve je to nemerljivo sa jednim i najvećim paćenikom... – zamišljeno će Ivan kome se zabeliše usne od spermovače – Uf, kvalitetna!
- Dobro, tobićtobić idolmladih je ipak tu tata, nije njegova stvar slučajno izabrana za novu državnu himnu. Ej, nije mala stvar!
- A i bilo je vreme da promene taj «Posmrtni marš», ipak nisu više ta vremena. «Minut ćutanja» je mnogo prikladniji, baš nas onako reprezentuje u pravom svetlu. Sav se naježim kad zasvira na Olimpijadi, na najvišem postolju dižu našu belu zastavu, a naša ekipa se trijumfalno penje na gubitničko postolje... Nije lako biti najgori!
- Ma, da. Samo što su nas na poslednjoj Olimpijadi obrukali sve samim pobedama – ogorčeno će Floma, koja sad jedva da se i čula od glasnog Dr. Agijevog držanja banke i nekoliko vrhunskih anonimnih umetnica koje su iz sveg glasa urlale stihove Tobe Zdravkovića.
– A i navikli su nas na sve same poraze, pa su nas malo razmazili – nastavila je. - Nego da ti se pohvalim, izvela sam Kineza pre neko veče u filharmoniju. Zamisli ti samo taj ogromni simfonijski orkestar kako izvodi tobićtobićev «Minut ćutanja», da se muva ne čuje!... Prvo se naštimaju onako ciguligu... dirigent da znak i ceo orkestar odćuti kao, kao da... Uh, očaravajuće!
- E, to je nešto. A ja juče bio na sastanku kućnog saveta. Zamisli, novi predsednik odmah uveo i novu himnu koja se u stoju mirno sluša pre početka svakog sastanka. A to je neki četrdesetominutni drum’n’bass remix...
U tom trenutku u prostoriju uđe domaćin Wolim Fekalie za kojim lubusinfabulaški ušeta i sam tobićtobić idolmladih. Gosti blago zanemeše kao da ih je neko stišao daljinskim upravljačem, a jedna od manekenki, koju smo večeras zapazili na zatvaranju revije, zagrcnu se spermovačom...
pon - 20.02.2006
Wolim Fekalie
Evo niže osmog nastavka romana najomraženijeg srpskog blogera tobićtobića. Svi koji bi fizički da se obračunaju sa ukletim idolom mladih, moći će to i da pokušaju u četvrtak 23. februara na sceni beogradskog kluba Akademija. Samo pazite da ne promašite i pogodite Gawruna, koji će se tu ni kriv ni dužan zateći u ulozi autora i gitariste koji zna čak i da svira. Iste večeri nastupiće i Klopka za pionira iz Pančeva i Damir Avdić iz Tuzle. Ulaz 150 dindži, a prve tri osobe koje ostave komentar "tobić je robot" i mejl adresu dobiće počasne ulaznice!
A evo šta vas čeka u petak:
24. februar, art kafe KOCKA, Carice Milice 7, film, poezija, slem
19:00 projekcija hrvatskog kung-fu filma ČUVAJ SE SINJSKE RUKE
20:00 promocija zbirke poezije PJESME IZVIRU IZ DUŠE, autor i gost BORE LEE
20:30 SLAM POEZIJA, gosti: Mario Kovač, Janko Mesić, Dean Inzić, Goran Bogunović, Boris Starešina...
domaćin: Ivan Tobić
ulaz slobodan!
Dan kasnije pridružujemo se gomiletini sličnih frikova koja u subotu kreće na slem-strip-MC ekskurziju u Užice, da bismo se u nedelju skrasili u obližnjem Pančevu.
8.detlić romana
(za početak romana klikni ovde! )
Doing, doing, dong! – sedmi, osmi i deveti čukanj sa zvonika hrama svetog Dunava, označiše početak nove pisane celine. Digitalni sat na monumentalnoj građevini posvećenoj našem najtrofejnijem svecu božanskim svedočenjem tvrdio je da je tačno devet sati, da bi koji sekund kasnije digitalno-dogmatski objavio podatke o meteorološkim uslovima, sponzorima i kursnoj listi. Baš u trenutku kada je nekoliko prolaznika uzdignuta čela pročitalo da danas jedna zelena kap vredi 101 crvenu (odnosno 1012 plavih ili 10024 obezvređenih zlatnih kapi Srbijanka Valjevo) pažnju im je odvratila neka prijatna škripa koja zapara uši. Beše to neka razdrndana zvečna rikša koja naglo zakoči kraj obližnjeg jezerceta, preplašivši tako jato pataka koje se oglasiše blagim neugodnim gakom.
Iz rikše žurno izlete ćelava bucmasta lepojka Floma, debeljuškasti crnac Kinez Mihajlo kome je krčalo telo i pokunjeni tankovrati mladić Ivan.
- Požurite, bre! – histerično zakrešta Floma – Samo što nije počelo. Već su nam sigurno ugrabili najgora sedišta...
- Pa zar nemamo VIP propusnice?... – stidljivo će Ivan kroz nos.
- Ti ćuti, sve ovo radimo zbog tebe... A vala ako ti prodaš dušu bogu, e ja ću, ja ću... – ne seti se ničeg pametnog, te u fejd-aut prekinu rečenicu.
Kinez Mihajlo je samo ćutao, dok mu je telo blago krčalo na ijekavici. Pre nego što stadoše u red na ulazu u hram, on popi još jednu tabletu protiv unutrašnje buke, koja je garantovala da će mu se organizam pristojno ponašati tokom božje službe.
- Žao nam je, gospodo, ali zakasnili ste za ova neudobna stajaća mesta u pozadini. Revija samo što nije počela – ljubazno je prozborio nabildovani navijač Crkvene Zvezde, koji je propuštao zvanice na ulazu u hram – Požurite. Moraćete u svečanu ložu...
- Znala sam – besnela je Floma vukući uprepodobljenog Kineza – kad je ovaj Ivan zaglavio u patilo kao neka tinejdžerska paćenica!
- Pa, ni... – pokuša Ivan nešto da prozbori u svoju odbranu ali mu se u facu unesoše dve hostese u čipkastim mantijama koje nemilosrdno počeše da ga mazuckaju po kosi i štipkaju po podbratku i obrazima.
- Probajte našu novu kolekciju tamjana u stiku „DeUS Deo“ – već mu natrljaše nos jakim kozmetičkim tamjanom. – Samo večeras važi specijalna ponuda. Kupite „DeUS Deo“ i dobićete i bočicu ekološke ko(lo)njske vode „Tamjanov zelenko“.
Reflektori se pritajiše i pod titravom svetlošću stotina mirišljavih sveća, naša raštimovana trojka pohrli ka toliko nepoželjnoj svečanoj loži (koju su uglavnom koristili novinari i oni koji se na mufte promuvaše bez karata) probijajući se kroz gomilu glamurozno odevenih pripadnika verskog džet seta.
Neko pusti promaju u hram, te se i sveće ugasiše, a drveni muški glas zvonko prozbori hladnom dvoranom:
„Nepoštovana gospodo, dobrodošli u hram našeg najtrofejnijeg sveca! Dobrodošli u velelepni, najbrže podignuti hram na svetu. Hram posvećen svecu kojem su vernici ukazali takvu milde sorte čast, razumevanje i poštovanje, da se on već vekovima neverovatnom brzinom prevrće u grobu stvarajući tako natprirodno energetsko polje, polje koje nas i u ova smutna vremena, koliko je moguće, štiti od ogromnih patnji i stradanja, dok nas vekovima daruje onom divnom milde sorte patnjom odricanja, zajedništva i jarma koji nas vode bogu... Dakle, nepoštovana gospodo, ovde bih zaustavio dalju propoved i sa dopuštenjem i blagoslovom Patijaršije proglasio otvorenom 29. manifestaciju „Spring Fashion Temple“ čiji su generalni medijski pokrovitelji Radio Televizija PDV10.2 i dnevni list Krompir.“
Ozbiljna publika sinhronizovano nešto progunđa i napravi potez rukom! Uključuju se bolno jaki reflektori, tako da se tek sad primećuje koliko su ljudi u publici čudno odeveni, te da oni bogatiji po licu i golišavim delovima tela imaju izrezbarene skupocene estetske ožiljke. Iz zvučnika grunuše prvi taktovi dabovanih bas deonica velikog hita „Rasta8 (pored Unava)“, pesme čuvenog tobićatobića idolamladih, koja svojom hitičnošću već beše svima milde sorte dosadila, te je zapravo sada i postala pravi hit. Konferansije se pompezno prodra (ipak ne gubeći onu boju glasa popularisanu u prirodnjačkim emisijama školsko-obrazovnog programa):
„Dame i gospodo, autor kolekcije W.F., veliki francuski kreator Wollym Fekalie!!!“
Uz grozoglasno ritualno mrmljanje publike, iza velikog platna oslikanog morskim ježevima na hramovsku pistu išetaše devojke u raskošnim čipkastim mantijama. Gornji deo bio im je zakopčan do grla, dok je donji, minisuknjasti deo mantije, isticao dugačke i tanke askteske noge.
- Isuse, fakat genijalno! Kak’ samo kombinira viktorijansku ćednost sa seksipilom u stilu baroka. Da mi judeizam ne zabranjuje zapljeska’ bi’ iz sveg srca – prošaputa crnac diskretno.
- Sam bog nam daruje ovakve lepote, dok se mi na ovaj način približavamo njemu. Obrati pažnju samo na ove glamurozne detalje poput raskošnih žaboa i karnera – mudro primeti Ivan.
Kada se modeli okrenuše aplauz izazvaše estetski ožiljci na njihovim listovima koji su podražavali stilizovana slova Wolimove kolekcije WF.
- Mora da su privremene – primeti Floma sa ljubomornim milde sorte zadovoljstvom. – Vidiš, Ivane, uglavnom su sve ženski modeli, kako misliš da zaradiš preko boga? A o pohodu na Žensku Goru da i ne pričamo, pa sve i da promeniš pol, rahaha... ma, iskuliraj radije celu čupri, e...
- Pa ne moram da budem model... Ja samo da prodam dušu, ćapim lovu, otaljam ono što treba u tranzicionom periodu i bezdušno pričekam da mi izraste nova – Ivan će kao pravdajući se.
- Aha – namignu Floma sa milde sorte ironijom. – Znaš ti samo koliko su ove devojke postile na vodi i hlebu, i to pod suncem najgrđih pustinja Eritreje, samo da bi sada mogle da prikažu ovu vitkost i bronzani ten... A već za koju sezonu biće neupotrebljive...
- Njihova stvar, ja hoću bogu da ponudim dušu! Hoću da probam! – nervirao se. - Ja njemu dušu, on meni pare! Pošteno, tante za kukuriku... Samo ti vidi da nas uvedeš na taj after-party kod Wolima i sve će biti OK.
Na modnu pistu išetaše četiri devojke obučene u drvene korsete povezane šrafovima sa leptir zavrtnjima. Sa druge strane ih okružile još pet u romantičnim belim bluzama asketušama, bluzama pravljenim od grube konoplje, tog božanstvenog materijala koji dade poseban šmek njihovim jednostavnim dronjavim haljinama s detaljima ružičastih fleka.
- Ajme, kakve zanimljive kežual kombinacije – ozareno uskliknu Kinez Mihajlo, dok je Ivan gubio koncentraciju mlateći rukama da bi kao dosadne muve terao sa sebe neki par penzionera, koji su u svečanu ložu ušli na mufte, i sad ga još gnjavili mazeći ga po vratu i meseći mu grudi.
Unave, unabaravarave, kraj te-be mi serce moe o-stade – grmelo je iz zvučnika. Napokon su na scenu išetale i devojke koje u jednom potezu skinuše gaćice kako bi predstavile kolekciju takozvane donje mantije. Zapravo, na sebi su imale samo opskurnu prozirnu čipkastu bluzicu srebrnkastih nijansi. Sa svoda po pisti počeše da padaju zrna okrunjenog kukuruza preko kojeg zakoračiše manekenke čije lice je govorilo o intezivnoj i prijatnoj milde sorte patnji kojoj su bili izloženi njihovi tabani. Publika uzvrati uzvišenim ovacijama! Kroz prozirnu mantijicu na njihovim grudima jasno se ukazao duboki stilizovani slovni ožiljak – na jednoj je sisi bilo urezano W, a na drugoj slovo F. Donja, intimna frizura majstorskom rukom brice beše stilizovana u oblicima verskih simbola svih zvaničnih religija u jedinstvenom svetskom verskom sistemu.
- Volim prirodne materijale, al’ mi se ovo dojma odveć banalno, ne! – bio je kritičan Kinez Mihajlo.
Napokon izađe i deseta, najmršavija devojka, ogrnuta u srebrni juteni plašt zlatnog poruba. Kada je došla do same ivice modne piste elegantno odveza debelu vrpcu kojom plašt beše privezan. Kada ga je zbacila sa sebe ostala je potpuno bez odeće. Ali publika ne ugleda njeno nago telo. Publici se ne ukaza ama baš ništa! Bio je to naš poznati model o kojoj su svakodnevno pisale sve novine. Ova posvećenica mesecima je predano postila u najužarenijoj pustinji Džibutija uz apsolutnu meditaciju oslobađanja od telesnog, tako da telo više i nije imala.
(konsultant za hrvatski Gawrun)
pon - 13.02.2006
Porno Big Brother
Evo sedme epizode romana “Tobiđenja, dušo moja”.
(ako ste se tek sad uključili, za početak klinknite ovde!)
Proverite i šta je novo u muzeju Tome Zdravkovića, pogledajte ekskluzivne snimke starog Beograda, za svaki slučaj čekirajte svakodnevna sudbonosna upozorenja, te iznenada pročitajte nešto lepo i pobrljavite!
7. pisana celina
Dobar dan, nepoštovani slušaoci, pratite dnevnik radija PDV10.2 za 17 časova. Evo i najvažnijih vesti koje su obeležile današnji dan:
- tobićtobić idolmladih nudi nova radna mesta tokom njegovog boravka u „Porno Big brotheru“.
- Počeli pregovori za amputaciju još jednog dela države. Vlada predlaže mehaničko odvajanje problematičnih delova zemlje, nakon čega bi usledio trijumfalni transport superjakim avionima Svetskog vladara u more južnog suseda koji bi na ovaj način dobili divan arhipelag. U rupi koja nastane, zakonom spojenih sudova uvesti more. Naša nacionalna manjina u regionu ostaje na egzotičnim ostrvima.
- Skupština četvorošestinskom većinom izglasala predlog zakona spojenih sudova.
- Javnost i političke partije još uvek u šoku posle jučerašnjih nereda demonstranaca. La’murija bila primorana da upotrebi pacove. U pitanju opasna eskalacija alteregoizma, slažu se stručnjaci.
- Sutra u Hramu svetog Dunava modni događaj sezone.
- U prestonici u 17 časova izmereno pravih prolećnih 29 stepeni.
- Sledi blok reklama nakon čega nastavljamo sa pregledom najznačajnijih dnevnih događaja.
(dok traje blok reklama, otidite da popijete čašu vode i završite sve neodložne obaveze i potrebe, kako biste uživali u prvoj vesti – prim. aut.)
Slušate dnevnik radija pedevedesetdva. Najzanimljivija aktuelnost koja je do 17 časova pristigla u našu redakciju svakako je vest da će u novom serijalu reality show-a „Porno Big Brother“, koji će se uskoro emitovati na našoj televiziji, učestvovati i tobićtobić idolmladih: „Pih, već neko vreme razmišljam o ovoj ideji. Pravo da vam kažem, postalo mi je poprilično naporno da bežim od hordi napaljenih žena i njihovih još krvoločnijih ljubomornih muževa. Možda primećujete ove tufne na mojoj podlaktici, to mi je od alergije od prečeste upotrebe onog praška protiv žena... Jes' da me to baš lepo nasmara, ali... sve u svemu, mogu da izjavim da to više nije ona milde sorte patnja. To nije patnja koja me zanima! Iza zidina i ispred kamera „Porno Big Brothera“ moja intima biće i dalje izložena maloumnoj paparaco svesti milionske publike, a pravo da vam kažem spoljašnji svet nikad me nije posebno ni zanimao - pratim samo hvalospeve sebi, ukucavam svoje ime u internet pretraživače nekoliko puta na dan. A eventualno ako pročitam po koji epizodu stripa Supersmederevac, kad sam baš dobre volje... Na tajnoj lokaciji vile osećaću se bezbedno i stambeno situirano, dobro ću da jebem, a verovatno će mi dati nešto i da jedem...“
Tobićtobić idolmladih je na konferenciji za štampu rekao da će nastaviti sa dnevnim štancovanjem horoskopa u Krompiru, a predlaže i nova radna mesta za hiljade netalentovanih mladih ljudi: „Pa neka im kane koja kap love, a sve opet meni u čast! Danas su mladi uskraćeni za kvalitetnu milde sorte patnju, nudi im se prizeman paćenički treš, a vidite, sve su češći i pozivi alteregoistički orijentisanih demonstranaca na banalni linearni hedonizam... Zato sam rešio da zaposlim hiljade mladih čiji će posao biti da promovišu moj novi singl „Zabra zil“. Naime, ovoga puta darivaću vas ugodnom patnjom tako što pesmu za ovaj ultra-hit neću objaviti ni na kakvom nosaču zvuka, niti će njegovu promociju pratiti spot i koncertna aktivnost, a verovatno nećete imati priliku ni da čujete kako je izvodim. Svi mladi i oni koji se osećaju tako, koji žele da učestvuju u plasiranju ovog hita, mogu tokom naredne nedelje, preko internet sajta dnevnog lista Krompir da čuju pesmu i nauče je, te da krenu od vrata do vrata da je izvode građanima kako znaju i umeju, znači uglavnom raštimovano i falš, na šta su ovi dužni da kanu tri plave kapi po izvođenju. Pesmu je moguće slušati samo on-lajn, nemoguće ju je daunlodovati, a na dan mog odlaska u „Porno Big Brother“ biće izbrisana sa sajta. Zato trk po olovku i papir i zapišite link, a ako nemate pri ruci istetovirajte negde na sebi. Čitaću polako, link je: (smandrlja na brzinu)
www.krompir.co.yu/hitnedelje/zabra_zabra_zil.mp3.
Ako niste zapisali ko vas jebe!
Tobić je za kraj još poručio: „Ajde sad marš! Možete da mi se napasete jajca malo... Aha, kurac možete! Al ’kad bih vam dao... Ovako vam preporučujem da u slast ispijate koju ’Zdrepčevu svrš’ čije sam zaštitno lice nedavno postao. Jedina prava ’Ždrepčeva svrš’, rakija spermovača dobijena semenim vrenjem najfinijeg semena najpotentnijih pastuva. Dali mi ceo litar za reklamu, pa da ih ne ispalim! Hehe, „Ždrepčeva svrš“, e koji sam ja car, koji sam ja kralj! „Porno big Brother“, rke koke, ovo ono, a?... Koji sam ja idol, rohohoho!... Koja sam budala, ahahahahah!!!... ah... ah... aaah...“
- Dnevnik nastavljamo manje atraktivnim informacijama. Naime, Vlada je predložila da se problematični delovi teritorije države bukvalno prenesu u...
pon - 06.02.2006
Sveti Sava i Patrijarh Pavle
Evo ga 6. nastavak Tobiđenja!
Ako ste se kojim slučajem sad uključili trk na ovaj klik!
Overite obavezno i blog našeg najpoznatijeg superstara Tome Zdravkovića ovde!
Horoskop našeg najpoznatijeg blogera Sanatorijuma je ovde!
Nikako ne propustite i najnovije vesti našeg najblistavijeg Be92 medija koje su OVDE!
Vladika Nikolaj je ipak bio transvestit.
Maja Mandžuka (ovo da bi malo zalutali sa gugla tražeči trenutno najtraženiji pojam)
.
6. detlić romana
Blagi zapljus bistre vode o splav označio je početak treće pisane celine. Ispod splava u hobotničkoj bašti, nekoliko hobotnica poslednjih dana počelo je da uživa u milde sorte patnji iscrpljivanja do smrti koje nastaje nekoliko dana pre nego što na svet donesu novu generaciju hobotničica. Priroda sama reguliše blagotvornu patnju koja održava svekoliki živi svet.
sliku nacrtao Igor Tobić, idolov brat
Na metar iznad, jedan fihi-fihi bolno se izvijao hraneći se energijom orgazmičkog naboja. Jedan par sedeo je skroz napred, ona je masturbirala trzajući se histerično, dok je on zadubljeno čitao horoskop u Krompiru praveći bolne grimase. Jedno poveće mešovito društvo vređalo se prijateljski, dok je među njima samo jedan mladić još uvek drkao sa nekom posebnom posvećenošću i poštovanjem.
- Floma! Ej, Floma! – mahao je Kinez Mihajlo prema lepuškastoj guzatoj devojci koja je upravo pokretne stepenice ka Octopussy gardenu-u.
- Ehej! Floma! Floma Aster!
- Eeej, ljubavi! – prilazi im Kinezova riba, do glave obrijana kondukterka.
- Jesi li mislio danas na mene dok sam se guzila tamo onim znojavim putnicima? – obrati se mazno Mihajlu dok je Ivana mazila po kosi gurnuvši mu glavu među sise.
- Mislio sam, nego što! Svaki put kad ti pomisliš name! Telepatija je najljepša patija, ka Opatija!
- I ja sam na tebe tako jako da su automati za karte sami škljocali u ritmu naše patnje! Najbolja je telekineza kad je za mog dragog Kineza! Hihihi! – kezila se sama sebi...
- Bljak! Zgrožen sam! – ubaci se Ivan mumlajući kroz Flomine grudi. - Da ne zna da je sve zbog milde sorte ljubomore, stvarno bi čovek pomislio da ste neki demonstranci.
Floma uzdahnu, a Kinez je ovlaž poljubi mesnatim usnama koje kao kakav balon od sapunice raspuknuše taj uzdah koji se zadžao na njenoj donjoj usni. Tja...
- Izvoli! – banu konobarica koju ova romantičnost zabrine. Da nisu stvarno demonstranci u pitanju.
- Ja ću feferoni đus – spremno će Floma.
- Običan, lajt?
- Koja je razlika?
- Lajt je ljut samo dok ga piješ, a običan ti uključuje i vatreni užitak sutra na klozetskoj šolji.
- Ma... daj taj običan!
Kinez Mihajlo poče nešto da se vrpolji. Kao da ga strefi napad patnje zbog Flome koja je već svojim prisustvom budila u njemu one divne, milde sorte nagone ljubomore.
- Oprostite, gdje je ovdje patilo?
- Imate dole levo malo brodsko. Na sredini je kaktus, odličan za grljenje – ljubazno će namrgođena konobarica.
- Ma, paše! – odjuri Mihajlo.
- Ček’ da vidim šta mi piše u horoskopu u Krompiru – ozareno primeti Floma novine za susednim stolom i već se milde sorte smori ugledavši naslovnu stranu. – Eh, fenomenalni su – promrmlja.
- Hmm, hmmm... uh! Koja nebuloza... Neverovatno koliko precizan horoskop!
- Znam čitao sam jutros!
- Ti si beše rak?
- Da.
- Uh! U, jeee! Šta je to toliko revolucionarno kod tebe da ti ovako piše... – ozbiljno će Foma.
- Pa... – Ivan zaokleva stidljivo. – Planiram da prodam dušu bogu. Kinez kaže da ti znaš nekog iz tog crkvenog džet seta.
- Da, znam. A i evo ti flajer na stolu sve vreme, da ti oči iskopa. – gurnu mu flajer pod nos i poče strasno da ga mazucka po grudima i vratu. Na srebrnom flajeru bilo je ispisano čitkim slovima: „Spring Fashion Temple, 23. mart, hram Svetog Dunava, Kolekcija Wolim Fekalie, SVI ĆE DOĆI!“
- Mogla bih da pozovem WF-a sutra, to je moj prijatelj, možemo da probamo da nešto sredimo za VIP propusnice, pa da te umuvamo u priču na koktelu. Samo što neću!...
-...... – gledao je paćenički.
- Ma nema šanse da ti je otkupe... A i znaš koliko bi te odricanje čekalo! Eh, i ja bih prodala svoju, ali nije to lako! Sama se izdržavam od jedanaeste godine od kada mi je La’murija pokupila roditelje. Toliko su me voleli da su hteli da mi odseku ruku, kako bismo se zajedno patili tokom života – ja sakata, oni tužni zbog mene, a još ih i grize savest! Ludaci, totalno su promašili temu! Njihova patnja prešla je u bolesnu ljubav!... Mada, razna su tumačenja i milde sorte patnje i ljubavi i svega, eh... – zamišljeno uzdahnu dok je mastila Ivanovu kosu zagledana u misteriozne foke na suprotnoj obali.
- Nego – prenu se iznenada - jeste li vi već? – upita Ivana, lagano uvlačeći prste u gaćice.
- Da, ali mogao bih još jednom, kad bacim oči na ovog ljigavog fiki-fiki-ja. Bolji je nego kad smo došli.
- A... ah, jooj... – već se mazila Floma desnom rukom, levom ostrašćeno mrseći Ivanovu kosu. Pritrča opet i onaj pederaš sa suprotnog stola, koga Ivan zbaci sa ramena ko konjina vevericu neku.
- Kak’ ste slatki – vraćao se crnac oduševljeno vadeći kaktusove bodlje iz belih dlanova – Al’ je lijepo škicati vas ovak! Tak’ mi neka zdrava ljubomora prostruji tijelom! Uh, obožavam vas!
- Pazi... da ne postaneš... demon... stranac... od tolike ljubavi – prostenja Ivan.
- Neću, nemoj imat’ brige! – reče i zalepi mu prijateljsku šamarčinu od koje svi prasnuše u onu vrstu smehova koji izuzetno iritiraju brodske pacove i krtice.
- Izvinjavam se – prekinu ih opet ona kelnerica.
- Isprićavaj se ti svom tati! Rohohoho! – dobaci crnac na šta svi prasnuše u smeh onom vrstom smehova koja užasno iritira alteregoističke trudnice i penzionisane la’murijaše.
- Iiiiiiiiiiiiiik! – Floma svrši mecosopranom.
- Ne, stvarno – uozbiljila je konobarica. Vi ste pustili džuboks, jel’ tako? Moram da prekinem, pošto je minut do pet, a mi po zakonu imamo obavezu da pustimo dnevnik Radija PDV10.2 kao i svi ugostiteljski objekti i javne ustanove.
- A, naravno, naravno. DB 92 pre svega – uozbiljiše se svi.
- Što se mene tiče ja sam završila smenu. Platite koleginici koja stiže posle vesti. Uživaću u patnji brinući se da li ćete joj uopšte platiti. Drkajte opet kod nas. Tobiđenja!
- Snoviđenja – u glas će Floma i Ivan.
- Snoviđenja, bok – otpozdravi Kinez.
Maja Mandžuka