.

Evo mene opet, evo mene opet... Neko tamo kod mene nije platio telefon, pa je njegovim isključenjem isključena i mogućnost aktivnijeg bloganja. Tako da sad ovo čukam na brzaka kod Pavleca, ponašajući se totalno nevaspitano, jer su u drugoj sobi neki fini ljudi čije društvo žrtvujem zarad druženja sa vama. Inače, dobro sam, hvala na pitanju, nikad bolje, čini mi se! Inspiracija samo curi, a u pauzi stvaranja se malo boemišem, šepurim i pravim važan. Oprostite mi, znate da mi je to omiljena hrana (a ne pihtije, kako se mislilo do nedavno). Stiglo je proleće, jedno od tri meni omiljena godišnja doba, a pravo da vam kažem imam čak i za plaćanje stana i koje vekne hleba, što do nedavno nije bio slučaj.

Aj' se sad malo vratimo u prošlost i podsetimo se da je negde u ovo vreme pre četiri godine pao prvi susret između mene i nadaleko čuvenih blogera Sanatorijuma i Gawruna i još dvadesetak jako zanimljivih mladih pisaca koji mi se uključiše u životne tokove, a sve preko panštokavskog književnog konkursa Bun(t)ovna pro(z)a u organizaciji UNESCO-a i sarajevskog Omnibusa. Obavezno kliknite za prikaz mog prvog susreta sa ovim ljudima i za prvi odlazak u neku postratovsku eks-ju republiku, gde kasnije bejah čest i rado viđen gost. Početak druženja beše u Tuzli. A tamo me dovela priča "Kada dasweć idi yoi" skoro cela pisana na izmišljenom jeziku, koja je kasnije prevedena i na engleski, bugarski i nemački.

Kad smo već kod Nemaca, evo i jednog projekta u organizaciji nekih kontradiktornih Nemaca i umetničke Asocijacije Remont. U okviru dešavanja koje će se desiti 14. aprila u nekom mobilnom studiju na Trgu u Beogradu, kao vodeći domaći astrolog izrađivaću zainteresovanima MORTALNE KARTE. To je kao horoskopska natalna karta, samo što ovde morate da mi kažete tačan datum i mesto vaše smrti, na osnovu čeka ću vam odrediti kakva vas smrt i zagrobni život očekuju. Evo link, pa svratite i tamo. A dva dana pre toga na istom mestu će Ilegalni poslastičari (t.j. Tana, Pavlec i ja) organizovati aukciju na kojoj će se prodavati stvari kao što su placevi na jupiteroviom satelitima, još nerođena deca,duša na parče, pravi put, osećaj sreće nakon dobijene sedmice na lotou,  boja nečijeg lica i sl. Plaćaće se u želji da se nešto od toga poseduje, tako da će najuspešniji biti oni koji nam urlanjem, moljakanjem, prenemaganjem i sl. dokažu da im je najviše stalo do toga što se nudi. Za više o aukciji kliknite ovde!

Nisam zaboravio ni na roman "Tobiđenja dušo moja", koji ulazi u poslednju etapu, a čiju polovinu radne verzije možete prelistati ovde. A ako ste se već navrzli, svratite i do moje naslovne priče iz zbirke "Građen sam ko sveti lonci", napisane pre 7 godina, a koja govori o smrti domaćeg diktatora u inostranstvu, zemljotresu i još nekim stvarima koje nam se upravo dešavaju. Izvol'te link!

Pored dnevnog pozivam vas da obratite pažnju i na horoskop za poznate koji izlazi nedeljom u našem najomraženijem, a najčitanijem domaćem tabloidu "Kurir" (klikni za prošlonedeljno izdanje). Evo sutrašnjeg.

Obavezno svratite i na Tomin blog i Tomin sajt

Toma Zdravković

Ja nemam prava nikoga da volim

Ja nemam prava nikoga da volim,
niti drugom da nanosim bol.
Ostaju mi samo noći moje puste,
da i njima plačem celu noć.

Tugo moja, noći duge,
srce mi je puno bola, puno tuge.

Po svetu tražim izgubljenu ljubav,
tražim nekog što mi zada bol.
Tražim one dane kad sam sa njom bio,
kad sam sa njom bio svaki dan.

Što se samo jednom u životu voli,
što je prva ljubav najlepša.
Zato nemam prava nikoga da volim,
niti nekom da nanosim bol.

.

Uh, a gde sam tek prošlog vikenda bio, s kim i šta radio (a šta sam tek mogao, a nisam uspeo da odradim)!  Važno da izvukoh ludu glavu iz one mećave Gorskog Kotara. Naime, tokom vikenda kao uljez zatekoh se u busu u snjegu, u busu koji je prevozio bleskasti beogradski hor Horkeškart i još nekoliko opičenih beogradskih bendova. Nakon uspešnog desanta na Rijeku (i najkraćeg koncerta na svetu u istarskom Humu, najmanjem gradu na svetu), partizanski hor beše zavejan. Slovenci ne puštaju preko svoje odvejane teritorije bez ausavjza, Italijani i gladni risovi nam tu na glasohvat, a starog dobrog Dimnjačara ni za lik! Ne znam što me Istra, Kvarner i Gorski Kotar odjednom tako prezreše, a nekad smo baš znali perfektno da se slažemo.

Uh!... Ma, pričaću vam sve to već jednom detaljnije, sad nemam vremena, moram da perem zateknute sudove, usisavam, da bacim tonu smeća i spremim jednog debelog Tostolobika za ručaka. 

Nego ’ajte vi za sada pročitajte prvi deo teksta o blogu iz Yellow cab-a, pa malo svratite do bloga još jednog člana meni omiljenog novijeg beogradskog benda Autopark, sa kojima ću verovatno da odradim i neke super hitove, ako nam već zvezde budu bile naklonjene. A tu je naravno i najnovije parče romana „Tobiđenja, dušo moja!“ koji je ovim nastavkom iscurio prvu polovinu.

10. pisana celina

za sve od početka na jednom mestu klinknite ovde!

 - O, ćao, ćao, svima! – mahnu Wollym Fekalie gostima na početku nove pisane celine. – Malo smo se zadržali, neka dva glupa demonstranca htela da naprave alteregoističku sabotažu, ali su ih na sreću La'murkani čas posla ukebali.

 - Wollyme, Wollyme!!! – histerično je doskakutao Fekalieov ljubavnik Ser Gej. Ostali kao da i ne primetiše domaćina. Sva pažnja bila je uperena na tobićtobića. Oni koji ga prvi put videše uživo shvatiše da su sve legende o njegovoj privlačnosti, za koje su sumnjali da su možda medijski prepumpane, bile površne pričice prema stvarnim reakcijama koje je njegova prisutnost izazivala u organizmima zvanica. Sve oko sebe kao trofazna struja tresao je neko ludačkom poluseksualnom energijom. Obarao je s nogu i muško i žensko, skičale su za njim i životinje svih polova i vrsta, a čudno ponašanje pokazivale su čak i biljke... Priča se da i sami zidovi u prostorijama u koje bi ušetao vidno ovlaže, a paparaci koji su helikopterom uspeli da slikaju odvratnu rupetinu u koju iznajmljuje jasno su dokumentovali naslage buđi na trošnim zidovima spavaće sobe.

 - Zdravo, Buco – najpre se obratio najbližoj Flomi koja je stidljivo stajala kraj samih vrata. Pri obraćanju nepoznatima njegov izraz lica uvek se kretao između nekakvog umornog gađenja i totalnih simpatija prema osobi kojoj se obraćao. Sličnu reakciju je i sam izazivao kod drugih što i beše jedna od njegovih glavnih vrlina.

 - A mi se znamo – upuštala se Floma u mildesortaški flert.

 - Pa... Hm... Hajde reci mi ti prvo tvoj user name, pa ću ti ja otkriti moj password!

 - Ma, baš si ti neki user, naravno da znam ko si – ne izdrža Floma. – Čujem da si se prijavio za Porno Big Brother, pa sam mislila – tu kao da malo popusti njen tradicionalno nadrkani stav – kako se tu ulazi, ja bih se prijavila...

 - Ne brini ništa, će ugodimo, hehe! – šeretski se nakezi idolmladih.

A evo i Kineza na povratku iz patila, koji primetivši ko mu muva ribu, oseti nešto jači napad ljubomore koji je prelazio granice prijatne milde sorte patnje, zbog čega mu organizam gromoglasno zakča da je čak i Dr. Agan prekinuo na trenutak sa kontinuiranom pričom i okrenuo se da vidi šta je to tako sablasno zarežalo.

 - Zdravo – tunjavo procedi debeli crnac, totalno nesiguran pred grandioznom zračenjem tobićtobićeve pojave. Floma se nelagodno umusi. Tobićtobić samopouzdano udahnu i sladunjavo se nasmeši. Ivan pokuša da sredi konfuznu situaciju

 - A... da te pitam... ona pesma, znaš... ono što se ide od vrata do vrata, pa se peva za bakšiš, pa i ja sam razmišljao... ono... pa... što si pričao na vestima...

 - A, moj novi hit. E, baš mi je drago da si obratio pažnju na to – prijateljski se ozari tobićtobić i prefinjeno i odmereno pomazi Ivana po nosu. - To je moj novi hit „Zabra zil“... Možeš da ga skineš...

 - Ma, znam... već jesam, ono...

 - Naučiš pesmu i kreneš po kućama kao trgovački putnik, samo što ništa ne prodaješ nego ponudiš da je odsviraš ili otpevaš kako već znaš i umeš... Neće je biti u spotovima i na diskovima i magnetofonskim trakama, pa će ljudi jedva čekati da neko dođe da im odsvira...

 - Aha, da... ali kako... pa internet, ovaj...

 - Već sutra je više neće biti na sajtu, a i svi daunlodovi će sami od sebe postati neupotrebljivi, jer smo stavili vremensko ograničenje na same čestice zvuka, a ne na snimak...

 - O, koga ja to vidim! – raširenih ruku priđe im Wollym.

 - Wollyme, Wollyme, samo malo, Wollyme – odmah doskakuta živčani Ser Gej.

 - Samo malo, dušice! – iskulira ga Fekalie. – Izvinite što kasnim, prijatelji. Nadam se da ste prijatno propatiili čekajući me. Imali smo frku sa nekim alteregoistima posle revije. Planirali opet neku akciju i to u samom hramu, zamislite! Sve su priznali u La’muriji. Hteli valjda da prikače na infuziju neke od najboljih i najmršavijih manekenki. Srećom pa nisu mogli da im nađu venu na onim divnim grančicama. A onu lepoticu sa onim divnim grozomornim ožiljkom na licu hteli da podvrgnu plastičnoj operaciji. Kakvi bolesnici! Udarili direktno na samog boga!

 - Jes’, strašno – odsutno aminova Floma svakim patomom svoga tela uživajući u milde sorte šoku nakon razgovora sa tobićtobićem, koji je nastavio da šarmira, zaljubljuje, pleni i vlaži po prostorijama glamuroznog stana.

 - Wollyme, upoznaj Ivana – seti se Kinez Mihajlo. – Zbog njega i svratismo. Iskreno, još bih uživao u patnji neviđanja sa tobom.

 - Takođe, prijatelju!

 - On bi inače da proda bogu dušu, pa ako bi mogao da mu pomogneš...

Ivan neodlučno pruži ruku Woolymu, ali pošto ovaj to nije primetio, samo je nespretno vrati iza uveta. Kakav tunjavko, kakav jadnik!

 - O, pa kako da ne! Ali, jel’ znaš ti dečko koliko je to ozbiljna stvar. Kad ti jednom otpečate poklopac od duše da je izvagaju, moraš da je prodaš što pre, inače izvetri ko otvorena boca gaziranog soka od duleka.

 - Ma znam... rešio sam... ja, mrm... već... – nesigurno će jadni Ivan.

 - Pa dobro, nova ti duša izraste za manje od godinu dana – pomazi ga Woolym po temenu sa oba dlana, pa ga nežno poljubi u čelo. - Kažu da i nije ni loše da se povremeno obnovi. Ja kad sam došao iz Pariza prodao sam moju i dobio negde, da te ne slažem... negde oko 500 zlatnih kapi Srbijanka Valjevo. Ali, bilo je to drugo vreme, inflacija duše je u međuvremenu sve to obevredila. Radio sam u međuvremenu sve i svašta, pakovao padobrane, pravio pampure. I čas posla duša mi se povratila, a ja zaradio, tako da često još i iznajmim nečiju dušu u rent-a-soulu pa patim trostrukim kapacitetom. Da vidiš miline, kad ti duša na nos izađe!

 - U, je – oduševljavao se Ivan vrednim gastarbajterom, a Floma i Kinez ga pomaziše kao brižni roditelji sinčića prvaka.

 - Najbitnije je da naučiš da osećaš bez duše. A to se radi po sećanju. Tačno znaš šta treba da osetiš u kojoj situaciji i bez pomoći duše koja to inicira po automatizmu. Tako kažu, ali nije baš lako, ni meni to nije baš pošlo za dušom. Ali kako hoćeš, sad ću ja da pozovem mog čoveka, dilera dušama. Može da ti je izvaga na licu mesta. Baš sam nedavno preuredio ovo donje patilo u prostoriju za merenje duše...

 - Nego kad si planirao specijalitet večeri? – nestrpljivo će Kinez nezgrapno poskakujući.

 - Da, vrh žurke! Vrh vrhova! Jooo, jedva čekam! – ozareno se ubaci Floma.

 - Šta, hoćemo li da počnemo, hajde, hajde! – ubaci se neka kreatura sa strane.

 - Polako, polako, još je rano. Ček’, ček’, ček... – branio se Wollym, energično protrljao Ivana po ušima kao da je neko štene doge i dao mu znak da krene za njim. Upoznao ga je na brzinu sa izvesnim špricerskim frajerom i nastavio da se pozdravlja sa ostalim zvanicama ovog uzvišenog skupa.

Špricerski frajer zvao se Boris Starešina. Kada mu je Ivan objasnio šta je naumio, ovaj ga pogleda polupodrugljivo i uputi ga ka vratima patila u prizemlju.

Patilo je bilo totalno oronulo. Pločice na zidovima ovde nisu bile od dobro odnegovanih pločica nabildovanih trbušnjaka, već su izgleda predstavljale ogavne otromboljene stomake nekih zapuštenih staraca. Za razliku od ostalog dela kuće u kojoj je sve blistalo i bilo digitalizovano i luksuzno, ovde je sve bilo prašnjavo, vlažno i zagušljivo. Na sredini patila tužno je trulilo neko uvelo stablo sobne banane, koje je po svemu sudeći nekada služilo za stezanje pri vrhunskim uživanjima u oslobođenim napadima patnje. Starešina energično zatvori vrata.

 - Ovde vagamo dušu. Samo da znaš, nema predomišljanja! Kad ti otvorim poklopac da izmerim koliko ti vredi duša, ona počinje da lapi i izvetrava, tako da moraš što pre da je uvaljaš nekom. A najbolje preko nas da je distribuiraš bogu... Osim ako nisi... neki...

Starešina je bio naslonjen na zarđali lim oronule keš mašine koja je podsećala na veš mašinu, samo što je ovo bila sprava kojom su božji predstavnici prali novac kojim su otkupljivali duše svojim klijentima. Ovaj soj ljudi nije imao ništa sa prljavim novcem! Ivan je ćutao neodlučno. Čula se kapanje neke prljave vode koja je nadjačavala paćeničku muziku koja se čula sa žurke. To je tobićtobić uz gromoglasnu pratnju okupljenih sledbenika na Ser Gejevoj liri svirao svoj najveći hit „Minut ćutanja“ koji je nedavno proglašen i za državnu himnu.

 - Pa... ja... dobro... Samo kako to... Šta se dešava sa dušom?... Mislim... – mumlao je Ivan.

Kakav smotanko, pomisli Starešina zgroženo!

 - Da vadim kantar? – osmehnu se i pomazi ga čedno ispod brade.

 - Pa... Dobro... Hajde, onda... Da... da... može... meri... – promuca Ivan i zaprede iz dubine duše koja će uskoro biti prodata.

 - Triput meri, jedared seci, hehehe! – šeretski dobaci Starešina i pljunu šake.

A sa one strane vrata starog patila za merenje duše, žurka beše na vrhuncu. Wollym pljesnu debeljuškastim ručicama i pope se na sto prepoznatljivog finskog dizajna. Tobićtobić ostavi liru stranu. Ser Gej mazno jezikom ugasi prskalicu. Dr. Agan ućuta. Pripiti gosti ostaviše piće na stranu i prestadoše sa sitnim milde sorte pakostima prema sebi i svojim sagovornicima.

 - A sada specijalitet večeri! Da me jebete, znam da je većina ovde propatila prvi deo ove dosadne snobovske žurke samo zbog onog što sledi.

 - Ajde! Počinji, pederu! – dobaci neko iz susedne sobe.

 - U proteklih godinu dana, svaki bogovetni dan – nastavi Wollym Fekalie – radio sam dok ne padnem od umora. Mnoge od vas viđam samo jednom godišnje na ovoj, već tradicionalnoj žurci nakon mojih revija na Proleću mode u hramu.... Dobro, ima tu i padobranaca, kao na primer onaj usranko što hoće dušu da proda i tu još neki... Sve ove skupocene divote koje ovde vidite stekao sam u periodu od prethodne žurke... Nije bilo lako, ali uživao sam. Uživao sam jer mi je stalno ispred očiju lebdela slika na kojoj su oni polupani. Kupovao sam samo da bih mogao da ih uništim! A sad... neka zabava počne! Počnimo sa razbijanjem!!!

I pre nego što je Wollym završio, tobićtobić galantno, sa tri jaka sinhronizovana udarca, rasparča sva tri stakla ogromne vitrine pune dragocene staklarije. Šiknu krv iz stegnute pesnice. Odmah mu brže bolje jedna od onih manekenki poturi glavu koju on na obostrano zadovoljstvo onom iskasapljenom šakom kresnu jednim odmerenim milde sorte udarcem. Kažu da i dan danas ima preostale komade stakla ispod kože srednjeg prsta, koje sa zadovoljstvom pritisne kad hoće malo da se zasladi unutrašnjom posekotinicom.

Ser Gej skoči na ogromni kristalni luster i raširenih nogu polete ka voljenom Wollymu. Fekalie se izmače, tako da se ovaj raskrečeno obmota oko leđa Salvadora Gagija koji je prevrtao tečki stilski krevet. Kinez Mihajlo zavrljači Flomu iza šanka, odmereno, da je ne povredi previše. Ona zakači red flaša spermovače koje se srušuše uz gstravićni cangr. Dr. Agan je uz bolni urlik čelom razbijao i zubima kidao Wollymov skupoceni lap-top sa crvenim cvetićima na sada već smrskanom poklopcu... Sa sprata se začuo jak prasak, otpade i malo maltera sa plafona. To je verovatno neko srušio težak stilski regal. U drugoj sobi nestade svetla... Dve devojske zvučnicima su odvaljivale slavine iz kojih u jakom mlazu po čitavoj sobi poteče najpre pivo s renom, a zatim u nešto tanjem mlazu šiknu i feferoni đus... Oduševljena gomila je uz oslobađajući urlik lomila sve pred sobom pričinjavajući štetu koja bi preračunata u novac verovatno iznosila više stotina zelenih kapi.

Kakva je to vrhunska milde sorta patnja koju su mogli da priušte samo najimućniji! Ah, kakvo bogougodno oslobađanje od nepotrebnih materijalnih dobara. Kakva ritualna borba sa materijlističkim demonima koji nude lažnu sreću! Kakvo dijalektička destrukcija. Destrukcija koja stvara prostor za novi znoj, novu milde sorte patnju, novu motivaciju za novo postojanje, za sam život!