.

Ukoliko već niste, klinknite lepo na naslov ove pesme desnim klikom miša.

Izaberite opciju "save target as…" i jednostavno se pomirite da će to biti i Vaš opsesivni letnji hit:

Tobić Tobić - Be92 (radio edit)  - 3,2 MB

on te je vadio iz vira, bačena si kao prvi mačić

"Posle toga Tobić je uzeo bas, i nešto drndao, ja sam ga jedno dva minuta pratio na gitari, Srki ga je pratio na violini, a onda sam se setio da je Tobić scena za sebe i da je bolje da skinem gitaru i pridružim se publici.

Dao sam gitaru Gojku, pa je on pratio Tobića u svirci.

Pridružio se i neki lik kome nažalost ne znam ime. On je lupkao ritam na nekim timpanima.

Tobić je svirao "Za to što si sada živa zaslužan je Taško Načić, on te je vadio iz vira, bačena si kao prvi mačić"

Jako mi se sviđa ta pesma. Iako se Tobić tu dosta zajebava, ipak ima tih nekih žešćih emocija koje izlaze iz njega dok izvodi tu pesmu pa moram da priznam da mi stvarno nije sve jedno.

Čuo sam je prvi put na Krivom Stojku i u ponovnom slušanju imao sam neki emotivni odnos prema toj pesmi. Postala je negde deo mene.
Inače, ne volim to golo zajebavanje u stvaranju pesme, ali ovde sam osetio neku emociju i nije mi baš sve potpuno ravno kad je slušam.

Imam utisak da ni Tobiću nije sve ravno, pa sam pomislio da možda negde ova njegova pesma ima neko dublje značenje za njega, a da je svi mi u prvom kontaktu primamo kao: "E, el vidiš kako se on zeza, vidiš, kažem ti, tip nije normalan". Ja mislim da nije baš tako.

Tobić zna i treba ga pitati ili možda ne pitati i ostaviti iluziju ne okrnjenu.

Možda žešće grešim, jer ipak to zna jedino Tobić, ali ja sam to tako doživeo."

.

Eto tako je ex-Đorđe snatrio o parčetu večeri onomad u Pančevu. Ostatak pročitaj klinkom ovde!

A kako je bilo nešto nedavnije u Čačku u onom holu i na onim stepenicama bez ozvučenja i sa Tamburicom i Srkijem, te kako je žonglirati po tamnoj strani ibarskogmagistralnog meseca ili kako je baba iz ogromnog reda pala i razbila staklo "Staklenca" nakon čega se održala jutarnja policijska trka na 200 metara i ko je tom zgodom osvojio drugo mesto i srebrni pehar u izvođenju slem poezije - nikada nećete saznati!

Gde ćemo možda nastupati ovih dana pogledajte na mom maisejsu.

Pre 10 godina na da(v)našnji dan Jeff Buckley je ušao ušao u tu mračnu reku i nije hteo više da izađe! Eto, došlo mu... Čak ga ni Taško Načić nije izvadio iz vira...

Ko ne zna koje Jeff Buckley nikada neće uspeti u životu. Ko zna ko je Jeff Buckley takođe nikada neće uspeti u životu.

Juče je bio 304. rođendan Sankt Petersburga...

Užasno je prijatno lunjati bajsom od 200 grama po Maksimirskoj šumi, da bi  sa vrha onim automobilskim putem sa 50 na sat uleteo pravo u punomirisni oblak isparenja iz "Krašove" fabrike.

U petak 1. juna na Studiju B (99,1 i 100,8 MHz) od 16 do 18 h prigodnim programom će se obeležiti godišnjica Ilegalne poslastičarnice.

Neki dan na Studiju B, svaki dan na Studiju B...

Otkud kiša da tupka po međuzgradnim hortenzijama u 7 ujutru?

SVAKA DOBIJA!

...

Odaberite neku od donjih sličica. Najsrećniji će dobiti vredne nagrade.

Vrhunski provod, muzika, zabava, vredne informacije, seks!

Odluči dobro!!!

Klikni pametno!

.

(preuzeto sa press bloga )

.

Poštovani auditorijume,

pošto su se u nekim tabloidima pojavile glasine da sam nestao (pročitajte klikom ovde), evo samo da prijavim zabrinutim prijateljima, neprijateljima, obitelji, špijunima i sve malobrojnijim polu-obožavateljkama da se od početka maja nalazim na veeelikom odisejskom panbalkanskom putovanju:

.

1. maj: Na Adi ravnopravnih građana indoevropskog porekla priređena je velika roštiljijada u čast mog odlaska. Bilo je na hiljade mladih željnih kobasica, frizbija i piromanije. Čuveni beogradski konceptualni umetnik znan kao Mikrob u moju čast otimao je mladima litre piva, štekao ih ispod stola i ispijao u potocima. Pojeo je i nekoliko kila roštilja.

.

2. maj: Nalazim se na tajnoj lokaciji gde sam izložen solarnom zračenju u komorama sa kiseonikom. Prikupljam snagu za put i velika iskušenja organizma.

.

3. maj: Već dan ranije iz Ljubljane stižu Pohotna zubarka - Keka Sisoje, Pristojni mladić - Igor Križanovski Robotenko i Ludi prokupačko-ljubljanski temperamentni pesnik Ferdidurke (u daljem tekstu Slovenci). Izizvinjavam se novinarkama Evrope i Radio Beograda (koje samo što me nisu linčovale zbog jučerašnje ispale), te prostranom limuzinom kupimo Mikroba i pičimo kod pesnika koji je već dan ranije otišao kod roditelja u Zdravinje kraj Prokuplja. Ždere se i pije, sav dvomesečni polu-trud da se povrati linija pada u vodu. I to pada baš u jedan bistri potočić iza idilične seoske kućice. Čist vazduh, šume, živuljke, prijatni ljudi. Čak je i otac ludog pesnika zapevao sa mnom nakon pet godina nepevanja jer mu mu se dogodio smrtni slučaj u porodici.

.

4. maj: nakon skromnog trihiljadekalorijskog doručka svraćamo u Prokuplje gde u bašti Sport kafe-a (u kome se nalazi i bokserski ring) zatičemo još luđe i nešto starije pesnike. Jedan od njih je i bivši predsednik Opštine poznat po tome što je u odbranu Miloševića, sa prozora Opštine ili SPS-a pucao na opozicione demonstrante. Čujemo kako galame o priključivanju onoj paravojnoj formaciji iz Kruševca koja će u slučaju otcepljenja oružjem i životom braniti Kosovo.

Nastavljamo u Žitkovac pored Aleksinca kod sledećih roditelja – na red su došli ljubazni preci stamenitog Mikroba… tu se, zamislite, opet obilno jede i zaliva. Umorni stižemo da obiđemo i moje roditelje u Smederevo i naravno probamo šta su oni umesili za večeru. Svratimo i do kafića Afrika, koji je nekad bio kul mesto, a sada nas uz neku očajno muziku, onako brkate i sa čudnim šeširima, pogledaše ko da će da nas rastrgnu. Srećom tu mi je brat i ekipa starih drugara.

Pri povratku u Beograd ulećemo u kuhinju Ilegalne poslastičarnice i ispijamo svako po kesicu sode bikarbone.

.

5. maj: na brzaka obiđem Trg u 3 sata. Ništa od najavljenog gandža marša, samo pet šest pandura… Sa Slovencima pičim za Novi Sad kod Robotenkovog drugara iz vojske koga nije video 15 godina. To je ni manje ni više nego Zoran Janjetov, meni omiljeni strip crtač svih vremena i autor najluđeg i najdražeg stripa ikad - Bernanda Panasonika. Čak me je i razdragano prepoznao. Oduševim se kako neko može da bude tako lud, a tako normalan (porodica, kuća, police strip albuma, hiljade figurica strip junaka)!... Ne propuštamo da se nasladimo u kultnom džepnom restoranu «Fish & zeleniš». Srećom pa nema Mikroba, tako da možemo sami da biramo muziku u vožnji u oba pravca.

.

6. maj: simpatična slovenačka trojka i ja krećemo prema Zagrebu. U utorak me očekuje balkansko prvenstvo u čitanju slem poezije, pa da iskoristim vožnju. Pre puta punimo stomake u kafani Kalenić. Jedemo najekstremniju kombinaciju domaće kuhinje po izboru najvećeg beogradskog ekscentrika i inbox zatrpavača Dragana Papića. Teleća glava u škembetu, jagnjetina, škembe čorba, ljute paprike, mesne kuglice sa slaninom…

.

I za dva sata već ta prokleta granica prema Hrvatskoj. Naravno, za Slovence nema problema, ali gde ću ja jadnik, nižepasošno biće, hrvožedno me zapita hrvatski policajac. Ja promrmljam nešto kao: umetnik, performans, književno veče, tuc muc, ovo ono… Onda me je malo drkao što nemam neki poziv, gde ću, ne može to tako… I na kraju mi baci onaj pasoš misleći se: Jebem li ti mater srpsku, govno jedno!… Marš, pizda ti materina, i tebi i onim tvojim kolegama sa druge strane i svima koji ste stavili ovo sranje od granice ovde nasred neke poljane! Marš, marš, pizda li vam materina (tek pomislim, naravno ne izgovotim). Ipak bio je ovo jedan od ljubaznijih ophođenja srpskih ili hrvatskih policajaca prema momku sa čudnim brkovima i frizurom. Čak me nisu ni "duhovito" pitali da li imam nešto nedozvoljeno kod sebe, pa na moje "nemam" rekli da je to netačan odgovor, te me uobičajeno izuvali i terali da napokon priznam gde krijem "ono što počinje na d, a završava se na a".

Već u koloni na graničnom prelazu Keka se uozbilji i kroz polu-šalu prizna kako je ona tako luda samo kad je u Srbiji. Prešli smo granicu, red je da se uozbilji. U Sloveniji je ipak ugledan stomatolog, radi i nema zezanja. A ovamo kod nas, kad dođe na srpsku Kubu, balkanski rezervat ili zoološki vrt, dođe da se malo izludi. Ko te jebe, prljav si, lenj, bolestan, jadan… ONa je super lik, ne misli ona baš tako, ali jebiga ipak misli baš tako…

"Gle koja kiša, to mora da je zato što je Tobić platio kafu na pumpi", veli Ludi pesnik.

Poče neka kišurina, ništa se ne vidi, a ona ne spušta ispod 180 na sat, da stigne u Ljubljanu pre mraka. Ćutim i mislim se u sebi, jebote, imaš 31 godinu, pre koju godinu si živeo bar od danas do prekosutra, pa od danas do sutra, pa od jutra do večeri, a sad evo već od ovog minuta do sledećeg… Uskoro ću da živim od danas do juče, ništa me više ne raduje… Volontiram u nekom para-kulturno-umetnićkom-društvu, jedva plaćam stan… zabavljam, ugošćavam, pravim kompromise koji me dovedoše do toga da je moj imidž mnogo bliži jednom Inspektoru Blaži nego Rambu Amadeusu, mnogo bliži jednom Eri Ojdaniću nego Tomi Zdravkoviću, mnogo bliži jednom Radošu Bajiću nego Radetu Šerbedžiji… Nikad nisam ni osporio da je u pravu Velja Pavlović. A i sam sam kriv!

Pred Zagreb se razvedri, u daljini neki oblaci, koji baciše neke čudne štraftaste znake. Jebote, ovo je totalno kao sa naslovne (ili još više kao sa unutrašnje naslovne) strane moje proklete knjige kojoj će se izgleda prepustiti samo retki. Još jedan tajni znak!

Stižem u Zagreb. Dočekuje me Branko Bogunović, prijatelj i vokalni solista sastava Radost! Još jednom kao da sam ipak uspeo da pobegnem od sebe.

(Nastaviće se…)