sub - 16.06.2007
To i đene-đene, ali... (ili: Vaspitanje - ludom radovanje)
Kao osnovac, pokazao sam izuzetnu darovitost za matematiku. Na zvaničnim takmičenjima za učenike moga uzrasta, tih godina sam slovio za drugog u odeljenju, drugog u školi, petog u opštini, sedmog u regionu, dvadeset trećeg u republici, četrdeset osmog u SFRJ, sedamdesetog na Balkanu, sedamdeset prvog u Evropi, sedamdeset drugog na svetu i tako dalje...
Ali, šta ćete! Onda se iznenada, tek onako, ko zna otkud, pojavio Taj i Taj i oštro mi izdeklamovao To i To. Njegovu pretnju sam shvatio vrlo ozbiljno. Nisam imao kud! Morao sam da pristanem. Za početak sam počeo namerno da gubim na takmičenjima, da bih nakon nekoliko nedelja s predumišljajem dobijao sve lošije ocene i u redovnoj nastavi. Prijemni za Gimnaziju uradio sam solidno, ali ni u ludilu nisam smeo da osvojim maksimalan broj poena. Ipak, Taj i Taj je bio jako razočaran mojim bodovima.
Tromo je vukao levu nogu po svežem predizbornom asfaltu. Za njim je skakutalo tamno-narandžasto štene, koje je ovaj neprestano pošutkivao, ali je ono i dalje išlo za njim, volelo ga, a ovaj ga opet terao, a ono šenilo, ono ga volelo, on ga mučio, a ništa... Čudnog li čoveka, čudnog li psića, čudne li mi rečenice!
- Kako je, junačino? - obratio se čelično hladnim basom. Tupavo sam se smeškao pružajući mu znojavu šaku.
- Kakvi su ono poeni? - brzo je prešao na stvar - sve sami uspesi, momče! Slušaj, olabavi malo! Bilo bi bolje za obojicu. Inače: To i To!!! - mućkao je nešto u džepu mantila smeškajući se naivno ko pariska sobarica.
- Ne!!! Samo to ne. Molim Vas!!! - drhtao sam - Biće sve u redu. D-d-daj-d-daajem časnu Titovu pionirsku reč! - morao sam čvrsto da obećam.
Njegova halapljivost je u potonjim vremenima prelazila sve granice zdravog razuma. U drugoj godini Gimnazije zahtevao je od mene da dobijem čak čistu jedinicu na pismenom iz matematike. Skoro da sam se pokolebao, mada sam bio dovoljno priseban da shvatim - nije bilo šanse protiv više sile, protiv Tog i Tog!
Ali, njegovi apetiti nisu imali granice. Posetio me je na sutrašnjem velikom odmoru. Profesorka još nije ni ocenila zadatke. Mazio je pacova ispod kaputa. Mirisao je na kokos.
- Ti me bre, očigledno nisi, dete, razumelo! - sve više je gubio strpljenje sa mnom - Žao mi je - osmehnuo se izveštačeno - moraćeš to malo bolje - živopisno je gestikulirao rukama - Jedinica tu baš i nije dovoljna. To će samo ubrzati uticaj na To i To. To i To izabira najbolje elemente, te će struktura Toga i Toga dovesti do slučaja kada će bog Tor ispustiti čekić... Sve je to, naravno, samo simbolično. Ali će ga protivnici naterati da se preobuče u mladu. U stvari, ne, ne... Oni traže mladu, a on se preoblači. Stavlja kamenje namesto grudi.
Dok je izgovarao gomilu, meni nerazumnih rečenica, izgledalo je kao da će svaki trenutak da zaplače. Dobar je on ko 'lebac, pomislih, to sve on za moje dobro. Prošlo je već desetak minuta otkad je zvonilo za početak časa. U hodniku se čulo sve manje učeničke graje, a sve se više čula buka-vrato-lupalica profesoro-ulazećih-ljudi.
Sledećeg dana sam za vreme velikog odmora, iako ne volim duvan, iz zezanja zapalio ponuđenu cigaru. Taj i Taj iznenada je odnekud iskočio i uhvatio me za nos.
- To nije dobro, sinovac! U Rusiji su takvima, pre samo nekoliko vekova odsecali njušku - sadistički me je vukao za nos po školskom dvorištu - drugari su sve to zbunjeno gledali, pogrešno pretpostavljajući da mi je to otac, ili neki rođak.
- Ono si dobro uradio, hmmme... hnjnjnje... Samo tako nastavi, inače...
Ipak, izgleda da je Đavo odneo šalu. Na kraju je došlo do toga da sam morao da ponavljam tu školsku godinu. Sve je bilo ništavno u poređenju sa Tim i Tim. Naravno, nastavio sam da uživam u memorisanju gomile uglavnom nepotrebnih informacija koje smo učili u školi, a kada je trebalo da odgovaram - lupao sam gluposti, ili se pravio da ništa ne znam. Ipak - kasno sam se setio. Poslednje nedelje u školskoj godini, bio sam prinuđen da odvojim popriličnu sumu, kako bih korumpiranjem profesora došao do neophodnog ponavljanja. Platio sam direktoru, Šparki, Fizi i Nemici, tako da sam sa tri jedinice stekao i minimalan uslov za laskavu titulu ponavljača.
Samo što sam obezbedio sigurno ponavljanje, primetio sam nešto jako čudno. Počeo sam postepeno da se smanjujem. Toliko sam se smanjivao, da kada sam ušao sledeće godine u novo odeljenje, bio sam tako
***
Naprasno sam počeo da kašljem, što me je probudilo. Sanjao sam da sam se smanjio i radio gomilu stvari, koje je teško opisati uobičajenim jezičkim opštenjem. Nažalost, ostali problemi nisu nestali buđenjem. Ponavljanje razreda intenzivno je budilo depresivne crte u mojim šinastim životnim putevima, što im pravac beše krut. Već je pet popodne, a ja se tek sad budim. Zimski je raspust, sve je depresivno, noću me muči nesanica.
Nisu mi se pošteno osušili ni krmelji sa ugla očiju, kad sam čuo zvuk očevog moskvič aleka. Pogledao sam kroz prozor. Da, bio je to on. Sa njim je bio i ambasador Obale Slonovače, njegova žena i njihov sin - moj vršnjak. Uh, gde da ih primim?! Kakva sramota! Cela soba je bila zakrčena nenameštenim krevetima po kojima se vukla zabagrela posteljina. Pre nego što su ušli, uspeo sam da je bacim na gomilu u susednoj sobici. Zatekli su me baš kako nosim prljav veš u kupatilo.
Razgovor na visini sa sinom afričkog diplomate išao je nategnuto. Glupavo sam se kezio loše glumeći učtivost, dok je on uzalud pokušavao da potrefi treću kolonu engleskog glagola write. Za razliku od mene, moji roditelji su uživali u izlivima gostoprimstva. Pokazivali su gostima razne vrste sobnih biljaka koje su gajili, nudili ih kafom, ajvarom, rasolom, pohovanim karfiolom, lenjom pitom.
A onda najednom totalni šok! Skoro da sam počeo da se tresem presecan najodvratnijim emocijama, koje nisu imale ama baš nikakav razlog da se pojave baš sada. Ovo je strašno! Puk'o sam! Histerično sam otvorio prozor, izvirio do pojasa ka ulici, širio ruke, lupao se po glavi, čupao kosu i vrištao (da, iz sveg glasa!):
- Ja znam da je ovo samo san!!! Znam! Šššš!!! Ne@ćete da me prevarite!!! Neee!!! S!!! S!!! ~!!! 7ič" ""0/‚?y?ZI ?aa lćcčee: ee iidđ n oo, oo ?!!! Hoću da se probudim! Hoću! H-o-ć-u!!! Ne možete vi!... Ne možete tek tako! Ne možete vi mene!!!
Naravno, sve ovo je bila užasno kristalna java. Na drugom kraju mračne ulice, spazio sam Tog i Tog. Stajao je nonšalantno naslonjen na kontejner. Bio je poprilično neskromno obučen. Sav lakiran, presijav! Žuti mantil i šešir u stilu američkih detektiva dvadesetih godina tog veka. Belo mače veralo se po njegovim širokim ramenima. Gledao me je prestrogo preteći prstom. U gornjem džepu mantila imao je digitron umesto maramice.
Kontejner je smrdljivo goreo.
10. novembar 1997.
.
sub - 02.06.2007
Očajnički mejl onog što je ispao iz Trojke (ili: za Trojku je potrebno Dvoje!)
Aleksandar Belcevic
u petak uvece pozvan sam na zurku kod jednog kolege s posla.bilo nas je preko trideset, sve sam perspektivni kadar,starosti od dvadeset pet do cetrdeset godina.u jednom trenutku, neka lujka je pocela da se svlaci.skinula je prvo majcu, zatim prsluce i suknju,pri cemu je pravila neverovatne grimase.vrtela se u gacicama jos nekoliko minuta,a onda je krenula da se oblaci ne znajuci sta bi vise.ta devojka se, inace, ne tuca ni sa kim.apsurdnost njenog ponasanja time je bila veca...misel uelbek, prosirenje podrucja borbe, pocetak----- Original Message -----From: SasaSent: Saturday, June 02, 2007 11:40 PMSubject: Fw: zdrav ZIVOT :)))]Osrednji zadrigli belgijski bojs-bend (iz Velike Plane) na zalasku karijere (tzv. Pozeri bez Borisa Starešine - Olinjale Lešine)Kažu da svaki dan moramo pojesti jednu jabuku, a i jednu bananu radi kalijuma.
Takođe i narandžu zbog vitamina C ... I obavezno popiti jednu šolju zelenog čaja (bez šećera za prevenciju dijabetesa) za smanjenje masnoće u krvi......Svakoga dana moramo popiti dve litre vode (da, i posle ih ispišati, što udvostručuje vreme koje smo do sada provodili u WC-u). Svakoga dana treba uzeti barem jedan bioaktiv ili jedan jogurt da biste imali sve dobre bakterije, za koje niko ne zna šta su tačno, ali ako se ne opskrbiš sa barem milion i po tih bakterija, videćeš svog Boga...***(ZAGRADA PRIMEDBE UREDNIKA HITNE POMOĆI, LAZARA KOSTROVIĆA - JEREMIJE, tj. DIGRESIJA I POZIV NA ZASTRANJIVANJE: AKO VAS VEĆ NE DRŽI MESTO, ČITAJTE NEŠTO TOTALNO DRUGAČIJE - "FANTA OD DVIJE LITRE " MARKA VIDOJKOVIĆA - BATUTA!!! LUDO I ŽEŠĆE!!!!!TAMBURICA IZ ČAČKA, MIHAELA IZ ŽELEZNIKA! ZAŠTO KAŽEŠ ŽARKOVO, A MISLIŠ NA ŽELEZNIK?!
Svakoga dana jedan aspirin za prevenciju infarkta, i jedna čaša crnog vina, takođe protiv infarkta. I jednu čašu belog, za živčani sklop...I jednu čašu piva, ne mogu se setiti za šta...Ako ih popiješ odjednom, međutim, možeš dobiti moždani udar, ali ne sekiraj se, nećeš ni primetiti...
Svakoga dana treba jesti balastne tvari. Mnogo, mnogo, gomilu balastnih tvari, dok ne posereš govno veličine pulovera.
Potrebno je 4 do 6 dnevnih obroka, laganih, s tim da ne smeš zaboraviti žvakati svaki zalogaj 100 puta. Tako da ti samo za jelo treba 5 sati...
E da, iza svakog jela trebalo bi oprati zube, tako da zube treba oprati i posle jabuke, posle bioaktiva, posle banana, posle balastnih tvari...I tako sve dok imaš zube u ustima, s tim da ne zaboraviš zubni konac, masažu desni i ispiranje vodicom za usta...Bilo bi dobro urediti kupatilo, možda staviti unutra CD player ili TV, jer s obzirom na vodu, balastne tvari i zube, provešćeć puno, puno vremena unutra...(SKROMNA REKLAMA: KO KLIKNE NA OVAJ LINK UMREĆE KAD I BORIS STAREŠINA - BATUT!!! AKO SMETE, HRABRI STE, ALI NE BAŠ KAO ONAJ CRNOGORAC KOJ' SE OSMELIO PA NAM ĆAPIO ZLATKA!
Treba spavati 8 i raditi preko 8 sati, plus 5 za jelo, to je 21. Ostaje ti 3 sata, ako nije gužva u prometu. Prema statistikama, TV se gleda prosečno 3 sata dnevno. Sada se to više ne može, jer svakoga dana treba hodati najmanje pola sata (savet:: nakon 15 min kreni natrag jer ako ne, pola sata postaje ceo sat). Treba negovati prijateljstva, jer su poput biljaka, treba ih održavati svakodnevno. Između ostalog, moraš ostati informisan, i čitati barem dve dnevne i nekoliko nedeljnih novina, da bi imao kritički stav..SAŠA MARKOVIĆ MIKROB: "Šta treba maloj djeci?!"
Seksati se treba svaki dan, ali bez upadanja u rutinu: treba biti inovativan, kreativan i iznova osvajati. Za sve ovo treba vremena... Da ne govorimo o tantričkom seksu.
Treba imati vremena i za dodir s prirodom, pranje poda-sudova-veša, da ne govorimo o tome što sve treba ako imaš kućnog ljubimca ili decu...
Računica kaže da je za sve to potrebno minimalno 29 sati. Jedina mogućnost koja se nameće je raditi nekoliko stvari istovremeno:
Npr: tuširaj se hladnom vodom i drži usta otvorena - tako ćeš popiti 2 litra vode. Dok izlaziš iz kupatila s četkicom za zube u ustima, istovremeno se seksaj (tantrički) s partnerom koji istovremeno gleda TV i čita novine dok ti pereš pod. Ostala ti je jedna ruka slobodna? Nazovi prijatelje! I rodbinu! Popij vino (nakon razgovora s rodbinom će ti trebati) Uuuuuuf!
No, ako ti je ostalo dve slobodne minute, pošalji ovu poruku svojim prijateljima (koje treba paziti kao biljke) dok jedeš kašičicu meda, koja je vrlo korisna.
Sada te pozdravljam, jer između jabuke, jogurta, piva, prve litre vode i trećeg obroka s dnevnom dozom balastnih tvari, ne znam više šta treba, ali moram hitno u WC.
Ušićariću par minuta istovremeno perući zube...
