ljubavi moja!

Kad dojazite u Jebane kod Jeskovca?

eto... a ja ovde sve na slamchicu...

pa boro, sine, možeš i u zg jesti griza i rižu na vodi i piti čaja od kamilice

ma, pusti, neće taj videti sveta osim kroz naše oči i ostala čila... evo baš sam sinoć obljubio neku šibeničanku i jedno vreme s njom posvetio starešini, sigurno je osetio...

opet jebes za druge, mogla bi ta velikodusnost skupo da te kosta, znas. malo svoja posla, a?

šalim se. nisam jeb'o. znaš da nisam ja u tom fazonu...

njega ne zanimaju ovozemaljska fizichka zadovoljstva ;]

e, crko' od smeha...jos se smejem...ha, ha........ha...a u fazonu si da ljude tu... zasmejavas, to te zanima, a?

Posto nisi napisao ni reci o Exitu za Krompir koji te akreditovao, sledece godine si ispusio! Menjaj redakciju!

sledeće godine nastupam na glavnoj bini kao zvezda svih dana... mogu i tebe da povedem kao roudija.... inače napisao sam, ali ti se tekst ne bi svideo, bio je previše afirmativan.

svrati u barselonu ili bar benikasim...

ma koj ću kurac tamo...

ko kaze da mi se ne bi svideo afirmativan? i ja bih napisao afirmativan tekst o exitu. jedino je morrissey lose iskustvo, a sve ostalo je bilo dobro, pa cak i ljudi na ulazu su se civilizovali.

zajeban tip taj pavlec.......

ma, napisaću ga možda jednom, ali sam u međuvremenu preživeo još 6 života... uh, kakva je Dalmacija... Exit mi bio pre 9 godina

i sad tone u san...

u nedogled...

ipak je bilo ZAGREB - SPLIT - TROGIR - KAŠTEL - BRAČ - ZAGREB ...za sad... i kako da išta pišem o tome, misliće svi da lažem...

a bio je i motovun...vidjela te ja...

Evo, da ne ostane sve na obećanjima. Kratak prikaz. Zapravo je glavni gost večeri i bio baš Tobić kojega Go ne poznaje. Dečko je došao, kako je rečeno u najavi, "iz susjedne i neprijateljske nam države, ali ne iz Slovenije". Večer je trebala biti glazbeno-književna, bar sam ja to tako nekako shvatila, no bila je simpatična. Nepretenciozna. Baš onako u skladu s plakatom i najavom. Zgodna zezancija. Malo se pjevalo, puno sviralo, na momente preglasno, i to ne samo s obzirom na prostor, nego je svirka gotovo potpuno prekrila čitanje tekstova, a Alina, cura koja ih je čitala, bila je zgodna i šarmantna, ali tihana, kao da s eboji da bi je netko slučajno mogao i čuti. Sve skupa odvijalo se u prostoru koji je velik najviše deset na deset metara. U takvim prostorima sasvim su se dobro održavali tulumi, sviralo se na običnoj gitari i bez ozvučenja, pa se ipak sve čulo. No, valjda nam je već prešlo u uvjetovani refleks da jače naćulimo uši kad čujemo statički šum i mikrofonsku jeku. Ukratko, Tobić kojemu nikako nisam uspijevala čuti ime - čini mi se da je Ivan, koliko sam uspjela shvatiti, jedan je od trojice takozvanih "ilegalnih poslastičara" koji, baš kao i ostala dvojica, piše svoj blog, a onda to što napiše na blogu izda u obliku papirnatog izdanja, isto kao i durga dva subrata. Izdavačka kuća zove se, dakako, Kornet. Budući da je performans ( ) trebao početi u osam, počeo je sat i frtalj nakon tog vremena, sve je završilo u doba kada su se meni već sklapale oke, a trebalo se i vratiti kući i ne zaspati za volanom - jasno je valjda da je riječ bila o izletu sa sela u grad, nemam nikakvih pisanih materijala - knjiga, letaka, plakata, pa samo po sjećanju mogu govoriti o literarnim dojmovima. Dakako, onoliko koliko sam uspjela čuti. Čitalo se nešto i Gogijevih pjesama - Gogi, to je G. Bogunović, nadam se da je to jasno, ali to se ionako može naći na Netu. Ako sam, ponavljam, sve dobro čula - Alina je pročitala početak romana koji je napisao jedan od druge dvojice kolega blogera i početak Tobićevog romana, a sam je Tobić izveo deseterački uradak iz novog ciklusa o Kraljeviću Marku, iz pera trećeg blogera. E, tog Kraljevića Marka i pet samuraja ( ) ipak sam čula, jer momak nije nimalo stidljiv i dobro ga se čuje, čak i kada ne drži mikrofon u ruci: zgodna zezancija, ali šepav stih - nemotivirano i nasumično miješanje lirskog i epskog deseterca, jambi umjesto troheja, i tako. Gogijev najveći adut, u mojim očima, dakako, jer mi je njegova poezija i proza poprilično poznata, bio je mlađi brat. Zgodan dečko, s lijepim smiješkom i ugodnim glasom - zapravo obojica braće imaju slične glasove pa bi ih se lako moglo zamijeniti. Što da vam još kažem? Ne znam kamo bih sve ovo svrstala. Ono malo što sam čula o "poslastičarima" podsjetilo me na grupu koja se svojevremeno okupljala u prvoj beogradskoj, a mislim i jugoslavenskoj privatnoj knjižari, još početkom 80-ih godina, a i knjige su izdavali. Ono je bila druga generacija, ali svejedno. Eto, toliko za večeras. Pada mi još nekoliko stvari na pamet, pa ako ne zaboravim do sutra, možda ću ih i napisati. A vi u međuvremenu - pitajte.

PUŠITE MI SVI QRAC! JEBEM VAM MATER! MAŠEM VAM IZ MARICE! FIDEL KASTRO, ČOVEK S KUBE, MOJ VAM KURAC ČETKICA ZA ZUBE! PROŠETAM VAM NOGU BOSU PO SLINAVOM NOSU!

kao što već dole primetih: watch ur language young man! iščupat ćet ti spermen yezik, znaš!

vidim da si pošašavio od veselja što ćeš me uskoro vidjeti

jok, ljut je jer propušta Shakiru

evo me... baš radović i ja kupili puivce, tu spava neka koja oće se kara... nije loša, ali neću ALO BRRRRRRRRE NEĆU!!!!!!!!! OĆU OO, AHA... NJU KL-N3FČCLNFKL-C FC

PARDON, ZABORAVIO SAM DA VAM KEŽEM DA VAS VOLIM

i AM ME, AND U R U, I WILL FUCK U WITH RAC Q! I WANT 2 FUCK U, BUT DONT KNOW HOW, RIM TUTI TUKU, ZA BAO VAU!

They sentenced me to twenty years of boredom For trying to change the system from within I?m coming now I?m coming to reward them First we take Manhattan, then we take Berlin I?m guided by a signal in the heavens I?m guided by this birthmark on my skin I?m guided by the beauty of our weapons First we take Manhattan, then we take Berlin I?d really like to live beside you, baby I love your body and your spirit and your clothes But you see that line there moving through the station I told you I told you I told you I was one of those You loved me as a loser but now your worried that I just might win You know the way to stop me but you don?t have the discipline How many nights I prayed for this: to let my work begin First we take Manhattan, then we take Berlin I don?t like your fashion business, mister I don?t like these drugs that keep you thin I don?t like what happened to your sister First we take Manhattan, then we take Berlin And I thank you for those items that you sent me The monkey and the plywood violin I practiced every night and now I?m ready First we take Manhattan, then we take Berlin Remember me, I used to live for music Remember me, I brought your groceries in It?s Father?s Day and everybody?s wounded

uuu, moja omiljena.

uuu, moja omiljena.

moja zalizana

garant jos spavas!

Ne da spava nego kara.

mozda onanishe ;]

volimo i mi tebe i gde si bre bio do sad

opet neka manekenka 180/54; 99/58/99

u koja žurka ovde kod mene na blogu.... u ludnica... a ja nisam bio tu, spašavali smo neki parko od rušenja, evo vidite na www.ilegalni.co.sr ima i slike u smešnim uniformama (i tata)

nisi ti suprmen, ti si spermen

Ovo se pretvara u prljavi kupleraj. U kupeu.

nije qrac nego qratz, pichko jedna nedodrkana!

ja sam imao sat koji radi na qratz

nemam pojma, nisam ja autor ovog teksta, nego radovićini fragan, magični čiča iz rija, kapetan kvočka, mister strujomer, ćinći mile la brusketa... poznatiji i kao slikator.

aha...a koje droge ti beshe meljesh? ;]

o, pa ti mali nisi u toku... tobić ti melje mamu u skoku! ah, još sam u šoku! tobiću mamute, oteraj ove mamlaze, mamu ti u surlu!

.

 

HIT NEDELJE

Art Brut. Emily Kane

Won't somebody stop me From thinking From thinking all the time About everything Oh, somebody From thinking all the time So deeply, so bleakly ? So bleakly all the time About everything ? (Who I am, how I ever got here) Somebody stop me

stop. i ukini spam zashtitu.

opako!

stani, ali ne

rewind

Pati!

Erik pati

A šta pišeš? Reku ili jezero?

suze ili pesak? izvrces li se kao carapa?

...

NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE... TE 3 TACHKE SU UMESTO NASHEG PIJANOG TEXTA KOJI COPY NAREDBA PRENOSI OVAKO: da se javish sutra... ako ovo chitash danaaaas, a danas ni ya nas vishe nije danas,,, ako ynash shta hocemo da kayhemo i to kayhu bojan i danilo... A JE LI NEKO PROVALIO DA KADA SE POBRKAJU NAREDBE OKO korishtjenja jeyika na tastatrurama, copy postaje copz... ? 2 mač 4 as in dis stejt....

HAHA videh te na exitu...al shto si bio sam? ;]

ti i boris dolazite u zg na shakiru, jelda?

pavlec isto! uvijek zaboravim na tog pavleca ;-)

ma, neće pavlec, sigurno... a boris se još nateže, a i ima neke poteškoće... mada bi mogao bar na nekolicko dana.... DANTE, znaš li pesmu BELA ŠLJIVA Pekinške patke...... e, pa nije to!

PUŠITE MI SVI QRAC! JEBEM VAM MATER! MAŠEM VAM IZ MARICE! FIDEL KASTRO, ČOVEK S KUBE, MOJ VAM KURAC ČETKICA ZA ZUBE! PROŠETAM VAM NOGU BOSU PO SLINAVOM NOSU!

blah, čemu takav jezik?

.

na sl. 1 pas Robika Kluz

Indie-Go!? Ne, nije reč o tematskim večerima posvećenim indijskoj kulturi. Reč je (i muzika) o večerima koja će vas počastiti optimističnim i istovremeno melanholičnim zvucima takozvane nezavisne (inde-pendent) gitarske scene. No, Idie go! nije samo tek jedno od mnogih pločopuštačkih večeri gde se DJ trudi da se šepuri bogatom kolekcijom opskurnih izdanja i svojom muzičkom potkovanošću. Ali srećom ovo nije ni jedno od onih najčešćih mesta gde se puštaju provereni muzički komadi koji će stvoriti proverenu muzičku matricu još jednom mediokritetskom izlasku. Indie-go! je mnogo više od svega toga! Indie-go je svojevrsni rezervat, pribežište, geto svih onih koji se ne stide svojih emocija, svoje bezuslovne razdraganosti, ali i svoje ranjivosti. Ma koliko to u današnjoj strogoskopski obasjanoj klupskoj ponudi Beograda bilo nimalo kul, čak se tretiralo kao totalni bezobrazluk.

A vi ukoliko imate hrabrosti da se prepustite zadovoljstvu slušanja neprevaziđenih, ređih i najnovijih stvari nekomercijalne provinijencije (od punk-а, new wave-а, elektronike, preko dark-а, noise-а, madchester-а, brit-pop-а, sve do najnovijih izdanja gitarske alternative) izbegnite prijatelje koji bi prevrtali oči zbog “njanjanja” muzike i onako opušteno i nevino, kao na onim dečjim rođendanima na kojima se igraju masne fote i služe oni sendviči sa šunkom, jajima, krastavčićima i narendanim kačkavaljem, bar se na jedno veče utopite u raspevanu Indie-gomilu.

 - Pamtim same početke 1996, to jest četvrtke u velikom klubu ’Akademija’ gde smo kao mladi DJ-evi ispunili svoje dečačke snove da na mestu naših omiljenih izlazaka i sami aktivno učestvujemo. Pamtim veseli večeri u ’Filiju’ kada je ceo klub znao da cele pesme horski peva. Pamtim i večeri na najlepšem otvorenom mestu u Beogradu – na Kalemegdenskoj tvrđavi – iznad nas zvezde, oko nas starinske zidine, a unutar njih dobra muzika i još bolja atmosfera. U sećanju su mi i koncerti kojima smo bili pratnja: Veliki Prezir, Kid Congo, Autopark... Iskreno, u početku nismo verovali da će se javiti ovoliki uspeh jer sve je to počelo pomalo mlako i iz čistog entuzijazma i ljubavi prema ovakvoj vrsti muzike – priča nam Goran Limić Limago, jedini preostali član izvorne trojke Indie-Go!-a iz 1996. Danas ovu DJ ekipu čine još i Tanja “Move On”, Nikola “Dexter”, Paun i Mališa.

 - Naročito su mi ostale u sećanju one večeri kada su svi prisutni horski pevali neku od alternativnih himni kao što je “There is a light that bever goes out” od Smiths-a ili “Creep” od grupe Radiohead. Od mojih svevremenih muzičkih favorita svakako moram izdvojiti i New Order, Stone roses, Pixies, Blur, Suede, Boo Radleys, Lightning Seeds, Dodgy, Sleeper, Weezer, Pavement, Wilco, Fountains of Wayne i bar još toliko bendova. A od novijih stvari tu su Editors, Kaiser Chiefs, Bloc Party, Magic Numbers, Rilo Kiley, Hal... – sa teškom mukom Mališa pokušava da svede svoje favorite na desetak imena.

Druženja dobroćudnih poklonika alternativnih gitara često ostavljaju jak utisak, pa je tako i pored zvaničnog sajta www.indie-go.com otvoren i topik na forumu B92 na kome se komentarišu set-liste i atmosfera od prethodne večeri. Tema trenutno ima skoro 1000 odgovora, na čak 60 strana.

Bez obzira da li biste samo da se na trenutak odmorite od sveprisutne elektronske ponude beogradskih klubova, ili biste čitavo veče da iz sveg glasa urlate refrene pesama (dok nepoznati ostatak pesme nadoknađujete uz razdragano “tralalala”), Indie-go! večeri su pravo mesto za nevino bekstvo od stroge stvarnosti.

htjela bih komentirati dobar post, ali ovaj pas mi ne da. razveselio me kako nitko dugo nije!

mi smo poslednji ljudi sa mjeszzzza!

laku noć!

bola sinoć

važno je zvati se

Ja bih vrlo rado da cujem Magic Numbers negde, nekada ...umrlo je sve to nekako! Mada u bella Italiji sam cak i naletela na °Ciganku malu° pevaju neki italijani na Porta Genovi...

ah, kakvo drago pseto, neverovatno utešno!

indie-go, ume da bude stvarno vrhuinska opuštencija. viđala sam te, bio si looood... :)