GORAN BOGUNOVIĆ I IVAN TOBIĆ, KNJIŽEVNI DVOJAC IZ ZAGREBA I SMEDEREVA

Dnevnik jedne ljubavi



PULA - S dvojicom perspektivnih mladih pisaca, Goranom Bogunovićem iz Zagreba i Ivanom Tobićem iz Smedereva, razgovarali smo nakon njihova nedavnog zajedničkog nastupa na večeri poezije i koječeg još u pulskom kafiću »P 14«. Goran Bogunović rođen je 1972. u Zagrebu, završio je elektrotehniku i ekonomiju i zaposlen je na Hrvatskoj televiziji, u tehnici. Dosad je objavio zbirku pjesama »Ovdje« 2002. godine, knjigu priča »Sve će biti u redu« 2003. i »Područje pojačanog naoblačenja« 2004.
Goran: - Trenutno radim na zbirci priča, koje su većim dijelom priče o životinjama (o ljenjivcima, ribama, kornjači…) i privodim kraju jedan roman. Priče su dosta nadrealne, a veliku ulogu u njima ima mašta. Mogu se naći na web stranici wrunga.blog.hr.
- Kako su nastale te priče?
Goran: - Priča o kornjači nastala je tako što mi je sada već bivša djevojka poklonila kornjaču. Tako sam napisao pomalo nadrealnu priču u kojoj djevojka poklanja mladiću kornjaču i, kada ga djevojka napusti, on postaje patološki ovisan o toj životinji. Zanimljivo je da sam nakon što me djevojka napustila ponovno pročitao tu priču i odlučio joj vratiti kornjaču. (smijeh)
- Ivane Tobiću, idolu mladih, reci nam sad ti nešto o sebi.
Ivan: - Imam 80 kilograma, a visok sam 1,82 i pol. Najpoznatiji sam astrolog i književnik u Srbiji, zbog toga što svakoga dana pišem po jednu priču u budućem vremenu, što nije karakteristično za noviju hrvatsku i srpsku književnost. Radi se o horoskopu koji pišem za »Kurir«, najtiražnije dnevne novine u Srbiji, pa sam stoga najčitaniji pisac. Objavio sam zbirku pjesama »Injekcije za pletenježnosti mi dajte« i zbirku priča »Građen sam ko sveti lonci«. Romantičan sam lik, avanturist, desperados, radio sam sve i svašta i svakome bio dobar drug. Posebno ističem da sam apsolutno protiv sporta, jer on samo širi agresivnost.
- Kako to da si od svih mjesta na ovome svijetu odlučio posjetiti upravo Pulu i stvoriti nove fanove i u ovom dijelu svijeta?
Ivan: - U Pulu sam stigao nakon što sam u lipnju preživio busolom kod Rijeke. Naime, jednoga sam dana primio poziv Marija Kovača iz Zagreba, koji me pozvao da dođem vidjeti Istru, jer je tu jako lijepo a ja je još nisam vidio, i da sudjelujem na pulskom kazališnom festivalu - PUF-u. I tako sam došao, upoznao drage ljude i pronašao jednu dragu osobu.
- Kako je došlo do ove ubitačne kombinacije, odnosno vašeg zajedničkog nastupa?
Goran: - Upoznali smo se u Tuzli i moram priznati da prvi dojam i nije bio baš neki. Na moje vidno iznenađenje Tobić je počeo dolaziti u Zagreb. Zatim smo se ponovno našli u Puli, to je bilo ljetos, i budući da on ima bolje mišljenje o meni no ja o njemu, pozvao me da nastupimo zajedno. Ja sam svirao gitaru, a on je pričao - što je loša kombinacija.
Ivan: - Kad sam ga prvi put vidio, lebdjelo mu je neko svjetlo oko glave i rekao sam: »To je taj.« Bogunović - pisac, književnik, junačina.
- Imate li goruću potrebu još nešto istaknuti?
Ivan: - To da mi je najomiljeniji pisac Boris Starešina.
Goran: - Slažem se s Tobićem. Pametan je on i nemam što dodati, osim da je web stranica Starešine sanatorijum.mojblog.co.yu.

I. N. TURKOVIĆ (glas istre, nedelja 25. 9.)

a sada nešto iz novog broja web zina KLOPKA ZA PIONIRA

Blog:

Reč blog je doslovno skraćenica za "dosadno" (boring), vulgarna, otrcana reč koja udara u uho kao toljaga u osetljivo mesto na telu deteta. To je skraćenica koju koriste propali novinari da daju legitimitet svojim plitkim razmišljanjima i amaterskoj fotografiji koja izgleda kao da se zaglavila u paklu prvog pokušaja. Kada pregledate arhive blogova, očekujete od nekoga ko se time bavi godinama da postepeno brusi zanat i unapredi svoje pisanje i fotografije, pošto se obično podrazumeva da ako neko nešto radi dovoljno dugo, ona ili on će dostići nivo da se ne može baš reći da nema pojma. Čak i uz snižene kriterijume, dobićete šamar razočaranja.

Neizrečeno je pravilo da svaki blog mora koristiti isti layout: dugačke, vitke kolone nervirajuće stisnutog teksta, hiljade linkova do drugih blogova, reklame za usrane političke knjige i još linkova do još blogova.

Problem kod ovog layouta je što postoji suviše sranja na koja se može kliknuti. Mislim, stvarno, ko će ikada kliknuti na sve te linkove? Najgori blogovi su oni kodkojih je svaka druga reč link do drugog sajta, pa dok stignete do kraja rečenice, zaboravite šta ste to  uopšte čitali i zašto. "Hej, ovaj članak je sjajan ali znaš šta bi ga učinilo jos boljim? Da mogu da pročitam još jedan članak koji se nalazi u sred njega!" Sjajna ideja, moronu.

Ako vas hiljde linkova u sred rečenice nisu iznervirale, uske kolone sigurno hoće. Veći deo blogova je napravljen za imaginarnu populaciju čitalaca koji još uvek imaju ekran rezolucije 640x480 piksela. Nisam kupio monitor od 19 inča da bi 50% ekrana bilo protraćeno na blješteće bele piksele, vi šupci. Postoji razlog zašto se knjige ne štampaju na papiru za fiskalne račune. Kada god vidim ovaj layout, poželim da zadavim autora suvim, ispucalim, krvarećim rukama jer sam dobio žuljeve na prstima od motanja točkića na mišu da bihpročitao tvoj glupi "blog".

Bloger:

Termin koji se koristi da se opiše neko sa dovoljno narcizma da dokumentuje svaku dosadnu sitnicu iz svog praznog života do u najsitnije detalje. Verovatno najiritantnija stvar u vezi blogera je njihov osećaj više vrednosti koji dobiju kada steknu i najmanji publicitet. Ponekad je dovoljan i link na sajtu više popularnog blogera da bi ego manje popularnog blogera bio lansiran u orbitu.

Bože sačuvaj da bloger bude spomenut na televiziji. Ako ste mislili da određeni bloger ne može biti uobraženiji, čekajte da vidite oluju pravedničkog spasite-svet sranja kada se u njega utakne televizijski kabel. Odjednom, dosadni, srednje dobro vaspitani bloger koga ste znali, postaje Majka Tereza i kreće sam u bitku za okončanje gladi u svetu putem njegovih glupih linkova do sajtova muzičkih grupa i drugih usranih blogova.

Blogovanje:

Da um ima anus, blogovanje bi bilo ono što um radi kada ide da se olakša.

Blogovano:

Neka trivijalna tema koju su blogeri obradili do svakog dosadnog detalja.

Blogosfera:

Tako idioti zovu kolekciju "blogova", poznatu i pod imenom tragedija.

Blogrol:

Dugačka lista linkova koje niko nikada neće kliknuti. Blogeri ne samo da linkuju prijatelje i kolege blogere, nego je njihov cilj da linkuju svaki linkabilni dokument na Internetu. Većina "blog rolni" su tako pune linkova da mogu smoriti i najmoćnije pretraživacke robote dok se iskobeljaju iz lavirinta frivolnog sranja koje su blogeri izlinkovali.

Na sreću, pošto većina blogova ima malo sadržaja, nećete čekati dugo da se strana učita i da je zatim odmah isključite, ako ste već kojim slučajem kliknuli na neki od tih linkova. Ako ugasite prozor dovoljno brzo, moći ćete izbeći učitavanje dodatnih 2 gigabajta banera i fotografija.

Fotoblog:

Fotoblogovi čine da žalim za danima kada foto aparati nisu bili digitalni, kada je film bio skup i kada je trebalo dosta vremena da se razviju fotografije. Sećam se, tada nije bilo lako svakom šupku sa foto aparatom da izađe napolje i snimi bezbroj slika ničega. Ništa - to je upravo suština ovih slika. Nema fokusa, nema teme, nema poruke. Samo bezbroj slika iz kafića u 2 ujutro. Nije nas briga što si izašao u grad. Ti nisi umetnik. Ti nisi dubok. Nađi novi hobi.

Videoblog:

Još jedan idiot se setio da smisli termin za postavljanje fajla online. U ovom slučaju to su loši kućni video snimci.

*

Posmatrajući sve uve usrane izraze i akronime, odlučio sam da smislim još jedan izraz koji se može koristiti za "blog": comment-log ili CLOG (začepljenje). Korisnici bi dokumentovali svoje beznačajne živote zloupotrebljavajući najveći izum čovečanstva - mikroprocesor, sve dok se Internet ne bi potpuno zakrčio. Svako ko bi doprinosio ovome bio bi prozvan clogerom (začepljivačem, mozda bi se kod nas jednostavno zvao čep? prim. KZP ).

Mrzim blogove.

(Preuzeto iz teksta " If these words were people, I would embrace their genocide. ", autor MADDOX)

jedna kumova priča od pre koje godine. mislim da je i jedina koju je napisao. to je iz onog perioda kada je delao noćni program radio UPSS! (urbani program supersmedereva) u okviru smederevskog S Radija, gde su se dešavale najveće bahanalije u etru ikad, uz litre stomaklije i votke koje je u najvećim količinama donosio mitar. to su bili oni dani kad smo puštali muziku u "gnjurcu" uz žešće bahanalije i jurenje ono malo maturantkinja koje samo što nisu klisnule iz smedereva u beograd. utorkom smo kod kuma gledali fudbal (ja onako jednim okom) i sve se uvek završavalo pričama o seksu. predavao sam engleski u 3 moravska sela u okolini smedereva kao polulažni nastavnik u četvrtlažnoj školi koja je 1/10 korumpirala škole. vikendom se išlo na planinarenja, nije bilo loše.

ipak, sve u svemu grozni  dani pred bextvo iz smedereva.... jednom sam tako uzeo gitaru i što je stalo donjeg veša u ranac i otišao da klošarim kod raznih drugara (jazbina na zvezdari, prokupljanski geto kod sajma, hehe-ovska gajba kod đerma, vera... ili gde već zaspim na kvarno posle neke žurke) dok se ne udomih nakon prve plate zarađene kreiranjem tračarskih strana u prvim brojevima kurira...

ma, to izgleda ipak ima malo veze sa ovom pričom koju vam prepuštam na čitanje:

Danijel Mijatović - Bili

PRONAÐEN U PONEDELJAK

Kada je sve gotovo. Kako i šta odlučiti, a da se ne preokrene u njihovu korist? Zašto uopšte korist? Zar bi nešto moralo da ima korist? Zar meni treba korist? Šta je uopšte korist i čemu to služi? Da li je to samo materijalno, ili nešto drugo?

Kada idem na posao, kada idem na fakultet, kada imam ženu svog života, da li je to korist? KORIST JE ČISTILIŠTE EMOCIJA.

Emocije služe ljudima da se okoriste. Sa mnom je drugačije, meni emocije služe za vantelesnu oplodnju. O, kada bi mogao ljude puniti svojim emocijama, to bi za mene bila korist.

"Dobar dan, da li su gotovi rezultati za Mijatović Danijela", rekoh sebi u bradu. "Kako rekoste" bezlično me pogleda sestra sa druge strane šaltera. "Za Mijatović Danijela" podigoh skoro neprimetno ton. Medicinska sestra, tanka kao prut, uze nevoljno da pretresa bolnički registar sa rezultatima, poređanim po abecednom redu. Znao sam da mojih rezultata nema, iako sam u niskom startu na rupu u šalteru gledao listić po listić, pod brojem “M"... "Kako rekoste, Mijatović?", kao da ime nije bitno, značajno me pogleda. "A kada ste bili ovde?", nastavljala je sa proceduralnim pitanjima. Rekoh: "U petak ili ponedeljak ne znam tačno". U tom trenutku nisam razmišljao o rezultatima, jer sam postigao savršen stepen nerazmišljanja uopšte.

Uzela je registar sa datumima vađenja raznih briseva i ja sam pomislio: " Bože, ni ovde me nema, izgleda opet da me nema ".

Pronadjen sam u ponedeljak. "Aaaaaa, vi sigurno imate bakterije, doktorka je u Beogradu, sutra će vam biti gotovi rezultati", beše kraj trenutka pažnje posvećenog mi u ambulanti smederevske “Medicine rada”.

NERIJEŠENO U GOSTTIMA

Bijaše to jedne večeri u Puli. Dan je bio sparan, gawrun se čak i okupao u uzburkanome moru, a ttim je toga poslijepodneva sjedio u parku i pio pivo. Prišao mu je nepoznati mladić i upitao ga gdje može nabaviti neku drogu. Eto kakav dojam ttim ostavlja na ljude.

Dakle, bila je večer i padala je kiša.

t – Laše si volje?

g – Ma ova košarka. Sjebali su nas kao vas Španjolci. A i kiša pada. Nitko neće doći. Nema veze, ionako mi se ide kući.

t – Ma daći će. Svi će daći. Iva će daći pasle probe, davešće prijatelje, biće bar deset mojih prijatelja (?), daći će deset slučajnih, i ta je pedeset.

g – Ček da izračunam…

…

g – Hajde ti čitaj i moje, ne mogu se natjecati s tvojom galamom. A i ne da mi se nešto. Ja ću nešto pirlijukati na gitari, valjda će mi nešto pasti na pamet. Hoćeš ti svirati Brazil ili da ja sviram?

t – Ma maaažeš ti da sviraš.

g – idemo na tonsku probu?

t – Ajmo.

I bi proba. Mikseta se raspadala, moj je mikrofon brujao, P14 se napunio iznad svih mojih očekivanja, što nije neobično kad se u obzir uzmu dvije svari:

naša genijalnost

moj nepopravljivi pesimizam

Kiša poče jenjavati, a ttim i gawrun izvedoše furiozno-melankoličnu verziju Tanko Javorke, razigrano bizarnu Dobro jutro, jazzeri, nekoordinirani Tobićev Brazil (morao sam gledati lupkanje ttimove nožice kako bih vidio usporava li ili ubrzava, ja sam pratio njegov tempo umjesto da on prati moj), te Tobić je model, baroknu verziju kompozicije popularne njemačke skupine Kraftwerk.

Nakon toga, ttim je preuzeo gitaru, a ja sam otišao van udisati svježi večernji zrak ispran odvratnom kišom.

Za fanove koji se pale na besmislene podatke, ttim je pročitao pjesme:

1. I budala sam nad budalama, dok ti vrtim okom kljun, na nosu mi delfin vergla

(šutnite me, molim, ali samo jednom!)

2. Štikliran sam istočnjački neoprezan dok sam mio

3. IT'S NOW SAFE TO TURN OFF YOUR SADNESS!

(kako je Sartid ispao iz Kupa UEFA)

4. Zaboravio / opustio sam se naivno / neoprezno na bedak / gnjec prikrao se /spržio me - nema više nema više aha nema nema - opet u dečjoj sobi u ovoj gradosti slušam Milana, Belle and Sebastian i Morrisseya a hteo bih akuzativno biti J.

(mi smo slobodni mi smo slobodni! - ja sam rođen sasvim sam rođen sasvim sam!)

5. Simulacija res-cue

6. Tog sam jutra progledao rano

(njezin mozgić brzojavno poručuje jutrom sporim da izađ'te sad u razbud)

To je čitao od svojih, a od mojih, koje je, naravno, upropastio:

1. Sa sobom

2. Kako su mi narasle noge

3. Pauci

4. Sunce

5. Dobrojutro

Nakon toga dali smo intervju za Glas istre, koji će jednom možda i izaći, te tako završi još jedan trijumf (1:1 u gostima). Sad ću uploadati par slika, pa tko hoće…

KO JE DRAGAN RADOVIĆ - MAGIČNI ČIČA IZ RIJA

?

klikni gore!

.

U PULSKOM KAFIĆU »P14« PJEVALI, SVIRALI I KAZIVALI STIHOVE IVAN TOBIĆ I GORAN BOGUNOVIĆ

Onomatopeja za mikrofonom

PULA -

Zaboravite ono što ste do sada vidjeli i čuli. Pred vama je Tobić Tobić ili ipak nije. Ne, ove se subote u pulskom kafiću »P14« možda i nije pojavio Tobić Tobić, već samo Ivan Tobić, idol mladih iz Smedereva. Naravno, riječ je o dvije iste ili slične osobe čiji nastup možemo, ali i ne moramo, opisati kao kabaretsko-dadaistički performans. Tobić je pjesnik i pisac i glazbenik i tko zna što sve ne, a u Pulu je svratio sa svojim gostom, zagrebačkim piscem Goranom Bogunovićem, ne bi li pročitao pjesme i otpjevao stihove.
Bogunović na gitari, a Tobić za mikrofonom. Tobić čita poeziju. Prvo jedna njegova, a zatim Bogunovićeva. Onda slijedi pjesma – obrada »Dobro jutro, jazzeri«. Pa opet poezija. Pa pjesma »Tango Javorka«. I tako unedogled. Tobić je neumoran. Čovjek očito voli pozornicu. A i ona njega.
Tobićeva poezija kao da je pisana upravo u svrhu nastupa, dok je Bogunovićeva puno suptilnija, poetskija. Nažalost, Bogunović je ne čita, već to prepušta svom kolegi, koji zapravo i ne zna što bi s njom, pa je na isti način kao svoju, onomatopejski pokušava dočarati publici. Publiku to zamara. Sve je veći žamor, a Tobić sve glasnije »dočarava« stihove, pa interpretacija postaje sve iritantnija. Jednostavno Tobić preksinoć nije uspio dozirati nastup i otići s pozornice dok je još bio u prednosti. Kao najveći nedostatak pokazalo se Tobićevo najjače oružje – interpretacija. Naime, ne može se svaka pjesma interpretirati na isti način, jer će neminovna dosada.
U istom prostoru mogla se pogledati i izložba stripa »Supersmederevac« autora Miloša Bucija Trajkovića, za koji je Tobić pisao scenarij. U stripu, koji je Trajković crtao kao 15-godišnjak, glavni junak pije čarobni napitak (vodu) te tako postaje superjunak, odnosno Supersmederevac.

B. ŽIŽOVIĆ

.

Neuobičajeno poetsko-glazbeno-taktilno veče

Svi će doći!

U subotu 17. rujna od 21 sat u pulskom klubu P 14 (Preradovićeva 14) održati će se neubičajeni „poetsko-glazbeni-stripovsko-taktilni događaj“. Alternativni umjetnik opće prakse, čovjek instrument, najveći srpski astrolog, avanturista, desperados i varalica Tobić Tobić idolmladih iz Smedereva počastiti će vas sa nekoliko euforičnih poetskih slam bravura, da bi vas potom zabavio žovijalnom kantautorskom svirkom. Tobiću će se kako u čitanju tako i u muziciranju pridružiti zagrebački pisac Goran Bogunović, koji iza sebe ima nekoliko zapaženih proznih i poetskih zbirki, kao i nekoliko važnih književnih priznanja, između ostalih i prestižnu nagradu Goranovog proljeća.

Isto veče biće postavljena i izložba stripa Supersmederevac. Radi se o sedmičnom serijalu o smederevskom superheroju koji je izlazio krajem devedesetih u lokalnom tjedniku i koji je na sarkastičan način opisivao dešavanja u ovom gradu za vreme Miloševićeve diktature. Scenario za strip radio je Tobić Tobić, dok je za crtež bio zadužen talentirani, tada  petnaestogodišnji Miloš Buci Trajković alis Dučkenčentntomilo'm'drago. U nekolicinu epizoda stripa pojavljuje se i legendarna pulska pank grupa Kud Idijoti.

U najavi ovog multimedijalnog performansa, koji je i veče biske, domaćin poručuje „Svi će doći!“

(Glas Istre)

.

OVAN

Ako ste biljka neka vas dobro zaliju zbog ove neočekivane žege. Partner neće imati posebnu želju da vas opraši jer je zauzet šepurenjem poslednjih zelenih listova. A vi ste zimzeleni.

BIK

Sa tim sjajem u očima i osmejhom što onu boru baždari vi se svrstavate u one ljude koji predstavljaju rođendan svake koalice, medeni mesec dva gej puža, pogreb razvratnom tigru.

BLIZANCI

Neprijatnom odgajivaču rakuna zveknite nekoliko placebo šamara, nekontaktnih šamara koji će ga postideti, ali ga zaboleti neće. Rakuni će progunđati na jedno oko i sve će doći na svoje.

RAK

Imitiraćete rafale partizanskih mitraljeza, šum okeana, tišinu sunca na zrikavom podnevu kršnih predela, zveket lanaca nasmejanih robova, šum erotskog veša... Ustima i prstima!

LAV

To je cena sigurnosti. Kupite li je danas dobićete i ovu predivnu kasicu u koju možete da ubacujete sitan novac kojim ćete partneru pazariti nešto lepo, kad za to vreme dođe.

DEVICA

Doći će opet onaj sa slonom kućnim ljubimcem. I šta ćete vi imati od toga što će se on izvinjavati što slon je slomio stepenište?... Tek umiljato slonče da mazite dok surliče po fijokama.

VAGA

Vi ste potok, vi ste svečanost, vi ste libero, vi ste teško stečena penzija u nekoj prljavoj zemlji čistih pločnika, gastarbajterima bliskim, piratima dalekim, kikiriki i pospanost. Reka!

ŠKORPIJA

Vezujte lancima nevezane bicikle nepoznatih vlasnika da ih neko ne bi ukrao i kako ih ne bi vozili, jer je dan loš za bicikliste - opasan, rizičan, neprijatan i dvojajčani, lančani...

STRELAC

A već oko podne opasno će vam se pokvariti jedro na luksuznom plovilu. Bićete prinuđeni da pristanete u najbližu luku, te im odsvirate onu vašu pesmu kako bi zaradili za popravku.

JARAC

A na vrhu nećete naći toranj, već samo mauzolej koji će za koji minut okupati planinski pljusak od koga ne pomaže ni skrivanje ispod hotelske tende, koja će popustiti uz opšti smeh.

VODOLIJA

Bez ikakvog razloga lučićete one mirise retkih ruža, ruža koje totalno drugačije mirišu od standardnih. A trnje im ne bode, nego grebucka po leđima, onako nežno, uzvišeno i svečano.

RIBE

To je cena nesigurnosti. Kupite li je danas dobićete i ovu predivnu kasicu u koju možete da ubacujete sitan novac kojim ćete neprijatelju kupiti placebo otrov, kad zaište se samoubiti.

predviđanja vrede samo uz slušanje sledeće mini kompilacije:

.

1.  tamo gdje je sve po mom - jinx

2.  alles gut - tbf

3.  tango javorka - rokeri s moravu

4.  zabra zil - tobić tobić idol mladih

5.  rasta 8 - ivan tobić

.

Kliknite desnim dugmetom miša na nazive gornjih hitova, izaberite opciju "Save target as" i snimite pesmu fraj!

klikni i preuzmi gornje hitove fraj!!!

.

.

.

OVAN

Ona ruka mala stiskom će vam besediti nežno i blago da u vama leži snaga. Leži, izležava se godinama lenjo. Hrapava koža ručice te, podsetiće vas na neku sladolinu iz nostalgijskih magli.

BIK

Dok patuljak bude čistio pištolje, pojaviće se razvratna Dolores, što baca crne kose koliko i poglede one bezobrazne. Pesak vam puni oči, a vetar nozdrve sladi slatkastim dimom. Ouuuh...

BLIZANCI

You want more! Ako s