Poklon pesma za današnji dan, pun onog, znate čega!

Štene je zbunjeno, ovaj kaže siđi, a onaj kaže dođi...

Trolejbusi se često kvare, džaba za kartu bacaš pare, bolje da kupiš neko jare, pa da ga jašeš kao neki trotinet... ako hoćeš možeš i da ga jebeš, da ga zakolješ, pa ga pojedeš...

 

Imati sedam slobodnih dana u nedelji je neljudski...

Jedite sodu!

...Pijte labelo!...

LELE MAJKE!

JOŠ VEĆA TUGA

I mriža je zagnjila, leute moj!

 

to je kao kad te ja volim a i ti mene, pa sam u ime toga popravio nadnaslov na taverni mi i sada se opet jasno vidi da si ti kriv za sve. pichko. bljaaaahhhh!

eto, sani, jebiga, a baš sam hteo da mu ja budem prvi... nego, ovo za sedam dana u nedelji, potpuno se slažem. i neću da slušam ovu pesmu, uvek me obuzme grozomorna tuga kad iskrsnu te melodije iz detinjstva.

ijao. karasevdah.

a sada bih hteo neshto o tobitju tobitju idolu mladih. svakakvi su se kurchili da ga deskribuju, svrstaju ili kategorizuju, a posebno su se trudili da unize njegov rad. kao shto je poznato svakome ko je gledao film matrix - kashika ne postoji. tako ni tobitj ne postoji, vetj se svi njegovi kritichari uvijaju oko sebe samih i u sebi trazhe projekcije na nepoznato, na koshmar ili na preteranu cenu mladog crnog luka na pijaci. nishta od toga nije im jasno, te se - prirodno - ili - natprirodno - trude da objasne sebi taj fenomen koji ih u sushtini obespokojava iako ni sami ne znaju zashto. stoga je idolmladih prizemljavan, uzemljavan, tuklo se po njegovom poreklu i po njegovom izgledu. zatim se tuklo po njegovoj nestruchnosti, diletantizmu, shalabajzerisanju i TAKO OCHIGLEDNOJ neozbiljnosti.
idolamladih znam josh od vremena kad je tobitj tobitj idol mladih bio samo projekat u perspektivi, spreman da rushi granice i barijere, ali do tada samo u nekim lokalnim i kontrolisanim uslovima. gde su uslovi kontrolisani a lokalnost preovladjujutja, nema nicheg prirodnijeg od big benga jednog lucidnog multitalenta kome se zhivo jebe za bilo kakve limite.
ponaosob to shto je sve kvarne udarce primao sa osmehom, sad, ponekad kiselim, katkad nakiselim, sporadichno i slatkastim, svejedno, on je ishao dalje i radio ono shto misli da treba da uradi. u pisanoj formi ili u muzichkoj formi, ili u multimedijalnosti, samim svojim radom i nastupima opovrgava sve one koji bi da ga valjaju po blatu jer su i sami uvaljani u blato, a niko ih, chak, nishta nije ni pitao.
beshe jednom jedan majkl dzhordan. i gledash tog dzhordana kako s lakotjom prolazi svoje protivnike i poentira. kao da pleshe. kao da je to neshto najlakshe na svetu.
ivan tobitj je takvim plesom samom sebi izboksovao da postane tobitj tobitj idol mladih, iako samo on zna kroz shta je proshao.

nije umro, no se ukurvio

jah. sad je posto vazhan.
#glup, samo da znash, i o tebi tju da opletem text. pa ti vidi.

"Nakon devetnaest dana
Iza školskog dvorišta
spljeskani leš raspadnutog rakuna
našla su neka derišta

Po krvavoj britvi i skorenoj krvi
Oduzeo sebi život venosečom
Nije mogao više da izdrži
život sa pijanim drvosečom"

SPREMAM NASTUP ZA UTORAK.
OVOGA PUTA SPECIJAL U SANATORIJUMOVU ČAST:

CIKLUS NAJLEPŠIH DEČJIH PESAMA
O ŽIVOTINJSKIM SAMOUBISTVIMA

tobo, jes ti zaljubiška?

o poj nam, tobiću, poj
kako je jedan noj
prezreo sav svoj soj

i nikakvo halt
ne zaustavi njegov salt
o tvrd asfalt

Litice su strme, nije fer
Sa planine bacio se ker
Plaču psi, plaču svi
Cvile očnjaci, tužni repovi

Pasji let vam nije sokolski
Ne može se šapom leteti
Jer nisi supermen, kondor nisi
Ti si koskožder, ti si av-av-oprič

Visoka je zgrada, put je kratak
S njenog krova, bacio se patak
I nemoj smetnuti, zna on leteti
Ali neće, neće, neće, neće, pljus...

Svud po putu perje, kljun i batak
Nekad čitav beše nama patak
U mrtvačnici kesa pored kera
Skupili su ono malo perja...
Eh...

a jedna ko prst debela glista
sve svoje muke i patnje
u sebi tiho izlista

pa se zalete
pola metra na sat
na udicu baci
u nepovrat

nas petao u ocaj je pao,
kad je spoznao
da je bez koka ostao.

jedna u loncu se skalamutila
drugu je lija raspolutila
treca se od tuge presamitila.

petao je u zadnje vreme mnogo depresivan
jer mu zivot ni malo nije miran
niko se vise ne budi na njegov glas
svi u alarmu traze spas
koke ga nece
traze smekere vece
njemu postaje jos losije
jebem li im majke kokosije
uzmi kokosku, skini, udari je
ako jos je ziva ti glavu joj savijes
sekiru u grkljan nabijes
pa onda o beton razbijes
naposletku se od nemoci i tuge ubijes
jer mrtav nemas vise koga da psujes
uzo je sekiru koja vec krvava je bila
krenuo da zamahne, pojavila se vila
krenula da ga sprechi
misli pasce na njena krila
ali glava pada na njenu nogu ona jauche,
domaci macor pored od tuge mjauce,
preostalim kokama sad zao oce s njim da se prcaju,
ali sad je kasno mogu po selu da se smucaju
ali jedna nekrofilicarka, pojavila se
s ovako mrtvim ipak oce da kara se
posle se i ona pokajala,
glava joj je jos vrlo kratko trajala,
tri dela glave pala su na dolinu
taman da nahrane podmuklu volinu,
koji trave da pase nema,
sve je pobrala u kraju dobra shema
pa zato za hranu se lema.

ruke&son

haha, vi niste normalni